Општинске новине

Страна 142

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Турцји, Јеврејн, Маџари, Далматииди, Брдељ|ци, Босаици и т. д. Предлрађа овојим ста.новништвом .надмашују број Турака у граду (тврђави). Али оба зај.едно (и град и тврђава) чи«е Београд великим градом. У њему је анаменито|ст само 'безистан, — зграда лр.осТ |рана и пр-икладна, у 'К0|ј|0'ј има више дућана са разиом трго.вачком робом. То .је четворо1спратна зграда оло©ом иокривена. У -средини зграда је 1П1р .остраио двориште са бунаром. За Београђане оеога доба био је тужан и пу« болова догађај спаљјивање моштију Светога Саве, просветитеља нашега .народа и творца паше народне цркве. Прави узрок гњеву турском за то свирепо и страшно дело до сада се 1није могао .пронаћи, али се као П01В0Д највероватнији може узети овај догађај, Прн крају 1.6. века, а после омрти турскога султана Сулејмана Величанственог, Аустрија и Млетачка, у савезу, заратише .на Турску. Ратовање је трајало петнаест година. За то време саееавици, помагани Хрватима и Србима, одржаше неколико по.беда на Турцима. Од ових иобеда била је најзнатнија она код Оиска у Славонији 1693. год. Ово је •била, последњег времена, прва еећа победа над Турцима. Да би се султан осветио за овај пораз нареди великом везир.у Сиеан паши да пође на Немачку. Да би задржао овај напад немачки цар, преко својих агената, придоб!и наш народ те се диже устанак у Банату и Бачкој. Устанак се рашири нреко Срема и са деане стране реке Саве и преко Босне допре скоро до Призрена. Главни покретачи устан«а били су свештеници са пећским патријархом Јо1ваном II. Устаницима није дошла помоћ коју им је био обећао немачк(и цар (Рудолф II) и устанак је био свуда угушен. Киван што га задржаше, те одмах није ношао на Немачку, велики везир Синан .паша отпоче мучење и убијање устаника. Турци излише највише свој гњев на свештенике као на главне покретаче устанка. Том приликом Синан паш нареди те донеше мртвачки сандук са телом св. Саве из манастира Милешева (близу Пријепоља) у Београд и спали га (27. априла 1594. год.) на Врачару — вероватно изнад црвке св. Марка. Један путописац из почетка 17. века, поред већ изнетих .ониса о Београду наводи следеће: Београд је у врло плодној околини. Хвали куће у предграђима због великих ®р■това које гопово 1 све имају. Т.у између кућа има и неколико цркава, каравансераја и безистана. Београд је највећи и најзнатнији град на истоку. Београд је од природе доста јако утврђен али су му бедеми доста оштећени. Старинских, антич1шх бедема пофово више нема а ови које су ТурЦи .саградили од када •су у њему, не одговарају ни лепоти ни оилурности града. Беог-рад н1ије сав зидом утврђен. Куће су у њему поређане по брежуљцима та-

ко, да не покривају једна другу во све имају леп и пријатан впдик. Већи.на Ту.рака ставује у тврђави а хришћанима тамо није слободно (становати. Хришћани станују дуж реке Саве и ограђени су једним, једно1Ставним, обичним зидом, ту .нема бедема. Овде су на зидовима еамо четворостране куле те се овај, део и не сматра да .је утврђен за одбрану. 0.н наводи да у Београду и.ма .око шест хиљада кућа са педесет хиљада етановника. Они су већином Срби, вере грчке цркве. Има и католика, којима службу обављају редовници св. Фрање фрањевци. Наводи и свештевике Језуите и хвали њихову верску ревноот. Тврди, да су Језуити у Београду и околИни његовој многе расколнике (шизматике) преобратили у католике. Наводи, даље, да .је велико незнање у иароду бео1градског пашалука. Сва трговина у Београду је у рукама Дубровчана. Београд је стовариште првога реда. Дурбовачка коло1нија чини као неку засебну општину која и!ма за свога патрона св. Лазара. Колонија врши грађанску и казнену власт над дубровачким држављанима иима свој печат. На печату је лик св. Лазара 1са натписом около њега (на лати.н'ско:м језику) печат трговачке колоније Дубровника. Најлепше дућане у Веограду има,ју Дубр10вчани. Овај нсториограф помиње и Цигане као становнике Београда (то је први помен о њима) и да су по занимању жовачи. Као узгредну ствар наводи и овај случај у Београду. Турска војска, враћајући се побеђена из јужне Маџарске ;и Ердеља довукла је много конопља, воека и смоле, ради градње бродова, и све то оставила уз зидине града на дунавској страни. И ако /је то стража чувала, непажњом се то запалило и .све изгорело. Том приликом изпореле су и .многе куће становника београдских па и радња .неког трговца Дубровчанина. Причињена му је била штета око 30.000 талира. По уговору са р>е!публиком дубровачком, турски султан је био дужан да !се по■стара да се свака штета трговцу дубровачком надокнади амо се од приватног лица не 'може наплатити. И како је .војска проузроковала пожар то >је сам султан новцем помогао да се томе Дубровчаниву плати роба и да му се подигне нова кућа. Нав^оди, да је та кућа била озидана по „римском" стилу и да је била покривена лимом. Од интереса ће бити за наше читаоце да наведемо из овога доба и један спор !0 једној цркви у Београду, између Дубровчана и Босанаца, житеља београдсКих. Још пре освојења Београда од Турака имали су Дубровчани и Босанци у Београду једну цркву, у којој су, наизменце, у равно доба да.на, вршили верске обреде. Босавцима оу верске сбреде обављали босански фратри, зависви од римске верске заједнице за пропаганду