Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 143

католичке ве:ре. Дубро;вачмој колонији вије била по вољ« ова заједница, с муком је иоддасила '0В|0 сувлајсквиштао у цркви и (стално је тражила од Малог Вијећа у Дубровнику да укине |Оео стањс. Кад су Турци заузели Београд, престале су биле у ирво време хришћаиске службе у црквама јер су многе цркве за време борбе биле порушене, оштећене или после предаорене у џамије. Тако су неко време ;И Дубровчани били бе13 своуе цркве и вероку слЈЖбу 1су обављали у једној обичној кући. После неког времена обновише Дуброввани и Босанци заједничми св0|ју цркву и ,верску службу у њој' као и пре. Како су Дубровчани имал« трговачк« уговор' са султаном и Н0|вцем обасипали везире и паше свуда, па и на двору оултано1ву ,тО 'су они опет повели спор противу Босанаца, житеља београдских, да их истерају и;з сувласнишпва поменуте цркве. Најзад су дубровачки посланици добили од султана ферман, да ;се протерају из Београда босански фратри. Паша београдски је добио 'наређење да то изврши и босанок« фратри су били протерани из Београда. Тада су Дубровчани поелали овоје фратре да врше службу у Т10Ј цркви (1628. год.). Папа је се био заузео за Босашде у Дубровнику. Настала су објашњења, разлози и протјив разлози са једне и са друге стране, и најзад је победио Дубровник. Тада папа 1нареди да Босанци подигну себи цркву у Београду (1629. год.). И Босанци су почели 1 прво вршити своје верске обреде у једној приватној кући а доцније су подигли цркву. Дубровачка црмва је била у „дубровачкој" .улици, која се тада звала Фечија кагоија. 'Године 1672. ова «м је црква била јизгорела и остала су била само 4 зида. На молбу дубровачког „Малог Вијећа" султан је допу!стио да овоју цркву 1наново' подигну. Један 'путописац бележи да је оеа црква имала 25 лаката у дужини и 15 лаката у ширини. И дубјровачки сенат је помогао 1 зидање ове цркве 'са хиљаду златних дуката и као разлог томе наводи „јер като-лицизам већ ум !Ираше у то'ме граду". За време туроке владавине у 16. -и 17. веку ноједине су паше обележавале овоју управу 'у Београду подизањем џамија (мошеја). На сликама Београда и;з тога доба видимо да«ма Доста џамија како: у самој тврђави тамО' и у 'предграђима. А. већ у 16. веку има томе!на да 'су се Турци почели наеељавати и у предграђима, дакле ваи пв^рђаве. За 17. век има у путописима номена о Београду, али се у њима не наводе никакви нови топографски о.писи. Само> се помиње да ( је се Беопрад увећавао новим вградама и становништвом. Стога за овај векнећемо да наводимо описе путника из европоких др;жава но ћемо навести опис једног туроког географа — Ћатил (или Евлије) Челебије. Он је, пошав

из Цариграда, пропутовао турско царство и Написао је дело под именом „опис турске царевине". Из Софије долином Нишаве дошао је у Ниш. Одавде, низ Мораву, дошао је у Смедерево. Дан хода више Смедерева, налази се Београд на Дунаву. Наводи да је име Београда еастављено од бел и град. За разлику од других места истога имана, з>ове се још и емедеревеки Београд, јер је у санџаку СмедеревСком. Београд је велика варош и јако утврђена на ушћу Саве и Дунава. Београд је у правој 'линији од Цариграда удаљен 938 миља, у 'њему .је најдужи дан 15 сахати и 34 минута а најкраћи 8 сах. и 26 минута. Тврђава у Београду има два дела: горњии доњи град;горњи је окренут Срему и Темишвару и ограђен је Високим и јаким бедемом. Бедем1и су кулама утврђени од којих «је највиша у средини, која 'се на боеанаком језику зове „Беновиса" — то јест безбедно место. У њој су некада затварани правоверни а сада ее у њој чува оружје. Пом^иње утврђење „Нарин" и у њему бунар дубок 8—10 м.укоји је вода 'Спроведена из реке Саве. Из горњег града воде троја врата у доњи град. Доњ« град се једном страном наелања на горњи град и шири се на западној сграни, ограђен једним зедом који се пружа нокрај 'река Саве и Дунава. На ушћу |Саве у Дунав 'је !при!стани'ште где је видео доста лађа. Ту је н царинара и рибљи трг. Близу пристаништа у доњем граду султан Сулејман „освајач" је подигао кулу од које зидов«, окружујућ« 'варош, допиру у јГ1орњи град. Доњи град има петора врата. Троја пре'ма реци Сави а двоја према предграђима. Предграђа >су једао на Савскај а друго на ДунаВ'Ској обали. Испред једних од оаих двојих врата има дрве1ни мост преко једне удољице. На једној: кули Горњега прада има велнки еахат који и дан и ноћ ;и!31бија 1сате. Свако пак 'подне развија се на тој кули држав1на застава. У горњем се граду једна џамија назива царека 'џамија (цара 'Сулејмана). А велика џамија у 'доњем граду била је (некада црква хришћан'ска. У целом Београду има око е;то џамија, 'са вртовима около њих; десет јавних купатила, којих имаврломного и покућама; много 'ханова и два лепа безистана: један од паше Мехмеда Соколовића а друјги од Мустафа 'паше. Неки путописци бележе, да је паша 'Мехмед Ооколовић наредио те су порушили две цркве « ту је подигао »тај безистан (кара'вансерај). Овај каравансерај је имао 160 оџак'лија, за грејање и кување кафе. Већина великих зграда находи .се изван тврђаве. У |Бео'граду има око 3700 дућана. Београд је нека'да био тврди бедем невернички и кључ маџарске државе. По њему у Београду има око 98.000 душа од којих 21.000 православних.