Општинске новине

Страна 144

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

У Беопраду стаиује застул-ник будимск-от 'беглербега и он уиравља санџаком смедерев'ским. Београд се, уосталом, сматра као тлаано 'место смедеревско-г санџака. 1 У другој половини 17 -века Бвотрад је, Као и цела Србија, издржао иавалу неприја•тељске војске и за кратко време је био у рукама Немаца. До рата између Немачке '(Аустрије) и Туроке дошло је абос овОга: у 'ово су доба Маџари покушали да се осло'боде и издвоје од Немачке (Аустрије, доцни'је). Тога ради је маџарски властелин Емерик Текели дигао буну и затрамио помоћи од 'турског султана. По наредби султановој велики везир Кара-Мустафа са војском од двеСта хнљада и .триста топова продре кроз Ма'џарску и помаган маџарским побуњеницима 'допре до Беча и опседну га (септембра 1683.). Граду Бечу дођоше у помоћ пољски краљ 'Јован Собјејски са ГИољацима и Леополдов 'шурак Карло Лотарински са Немцима. Турци су били побеђеми и одб,ије1ни од Беча. Овај пораз турске војске сматрале су хришћанске државе да уе Турска већ почела да слаби. За даљу борбу са Турцима, цар - краљ Леоподл I 'склопи (савез са Оољском и Млецима. Кад је 'ратовање почело савезу приђе и рпмска папа Те је отуда савез и добио име: „свети савез". Доцније мало приђе овоме савезу и руски 'цар Петар Велики и ратовао је на Криму, ради освајања Црнога Мора. Ратовало је се на раз'ним бојиштима: у Маџарској ратовала је царска војека; у Хрватској и СлавониЈи наш народ под својим баном; у Далмацији су ратовали, за рачун Млечића хајдучке и уокочке 'чете наше-га народа. За ра-чун Млечића ратовала су нека наша племана у Црној Гори. Под заповедништвом Карла Лотариншког, Лудвика Баденоког и Евгенија Савојског, а за три ,године ратовања, царска војска ослободи, од Турака, ове земље до реке Саве и Београда; Пољаци су продрли у Молдавију и Влашку а Млечићм су освојили приморје 'Јадранскога Мора. Да би искористио не само Србе из наших покрајина ко.је ,су биле иод његовом управом но и из Србије под Турцима цар Леополд им је поставио за деопота Ђорђа Бранковића, кога је пре тога поставио за грофа у својој држави. Ово постављање Ђурђа за деопота Срби су примили радосно јер су били жељни гаолиТичке — народне самосталности ма и под немачким, царем. Да је мисао о старој срп-

ској дешотовини била јака у души самога Народа види се из тога, што се број устаника под деспотом Ђурђем увећавао из дана у дан. Помогнута нашим народом царска војска пређе у Србију и допре до Јагодине, а у Босни заузе Сарајево (1688. год.). При одбрани Београда Турци нису дали јак отпор, јер 1су их хришћани вешто изманеврисали и приморали на напуштање града (6. септембра 1688. год.)). Код наших летописаца тога до<ба има забележено: „године 1688. взеше цесарци Белиград од Турака. Велике борбе није било". Кад је ратовање настављено пећски српски патријарх Арсеније III Црнојјевић диже устанак Турцима мва леђа, те олакша царској војсци те ова освоји од Турака све до Пећи, Приштине, Скопља и Штипа а иа Дунаву до Видина. Ну, како немачки цар Леополд није желео да Срби створе своју деспотовину, нареди Лудвику Баданском те ухвати десиота Ђурђа и баци у тамницу у којој је у Јепру умро пос,ле 22 године там1Новања ни суђен ни о^суђен. Немачка војска је по том била потучена од Турака и почела је се повлачитм" ка Сави И Дунаву. Са њом је пошао са својим уста'ницима иса њиховим породицама и патријархом Арсенијем III Црнојевићем и пређе лреко Београда у Маџарску. Немачки цар ,је наредио те су снве пребеглице масељене ио истоганој, Славонији, Срему, Барањи, Бачкој и Банату и на савер чак до Будима и Сент-Андраје. У сви>ма ов(им областама ови су досељеници иашли доста своје браће, који су тамо живели још од досељења из старе Словенске домовине. Турци, гонећи Хришћане, заузеше Србију и град Београд (18. октобра 1690. год.) и пређоше преко Саве и Дунава. Борбе су трајале све до 1698. год. Султан је, лосредовајњем Енглеске, пристао на мир и он је уговојрен у Карловцима — „карловачки мир" 1699. год. По овоме миру Турвди су задржалм Банаг (до река М|Ориша и горње Тисе), Срем (до Сланкамана, Криза и реке Босуте) и земље на југу од 'Саве и Дунава. Код наших лето-писаца онога доба ово се оовајање Београда бележи оеако: „нек се зна, да 1690 год. уђоше Турци у Белиград и изгонише Немце". Тако је Београд при крају 17. века опет ушао у састав турске царевине.