Општинске новине

Страна 146 кине и дође са трупом у Београд .на дуже гостовање. Представе код „Круне" (у данашњој општинској згради) и у Сушићевој кући 17 'септембра 1867 дата је прва иредстава трупе српског тмзоришта из Новог Сада, (али ■сада пошто >је већ наишла јесен и није се могло играти више у башти код Шоповића), у сали хотела „Круне", у данашњој згради београдске општине). Овде је играно само извесно време, јер ускоро театар прелази у еалу „Бнглеске Краљиде", боље познату ка-о Сушићева кућа, о којој ће-мо мало «иже спширно говорити. •Ова трупа одлично ради, њоме се интер&сује цео Београд, она.чини да ее део омладински Београд заиоси „театром" и поново доказује стихове које је „у част театру" још 1845 непознати песник иепевао: „ТХријатносг у златиоме руну, На Талије бајателиом чуну, Душа м' тежи к цели, Где се ореће бели Рајског двора красота"! 11рва представа, 17 септ., бнла је „Ђурађ Бранко-вић", историјска драма у 5 раздела од Оберника, поербио Ј. Ђорђевић. Ово је био велики „шлагер" онога времена јер је њиме ова иста трупа три пута јпочињала своју „сезону": први пут 17 септ. код „Српске Круне", додније у Сушићевој кући код „Енглеске Краљице", и трећи пут у Шапцу 18 марта 1869. Овај комад и поред незгодне тенденци;је у њему (јер је мађарски писац „много навртао воду «а сноју воденицу"), нашп су глумци одлнчно играли, наронито Милка Гргурова (Мара) и Лаза Телеч^ки (Ђурађ). Кажу да је доцније, улсгу Ђурђа А. Бачвански незаборавно играо. Репертоар о<ве трупе ннтересантан је. Поред домаћих ствари ондашњег 'времена од којих су још МНОГ.И и данас на репертоару, играни су и страни класици. Домаћи репертоар је поред Стеријиннх комедија) нарочито обиловао истсријском драмом, у којој готово увек „кр.ст" побеђује. У овај репертоар спада и комад „Два наредника", који је још 1847 године игран, али који је сада доживео нарочиту популарносг због оне чувене „граничарске" песме од Васе Живковића, панчевачкога проте: Радо иде Србин у в.ојиике, Где зелене бере ловорике.... ит.д. Та песма која је и да-нас још популарна, за петнаестак година има да доживи стогодишњицу. Иначе било је и савремених .страних „шлагера", као: „Он иије љубоморан", „Веж-

ттн ОГ1ШТИНСКЕ НОВИНЕ бање за брачни живот", „Лек од пуница", „Стари бака", „Вампир и чизмар", „Записници ђаволови", „Жена што кроз прозор скаче" (превод Л. Костића, комедија од Скриба) и тако даље. Највећи је приход био (без кнежевог дара, који је позориште увек обилато награђивао) 525.80 од „Милоша Обилића". Најмањи приход 75 дин. Посета је нарочито била добра, кад је био нов комад. Представе новосадске трупе, у којој је биЛо одличних и данас још познатих глумаца (Драгиња Ружићка, Љубица и Мита Коларо,'вић, Милка Гргурова., Лаза Телечки, Ђорђе Пелеш и други), биле еу врло< добре. Сам кнез Михаило, ко'ји је раније био у Бечу и видео велика европска позоришта, би.о је овим представам .изненађен. Цео је Београд наелектрисан, „глумује" и одушевљава се позориштем. Глумачки хор пева и у цркви, с:вет се егрће из целе вароши да чује њихово „слаткопјевије". Кнез МихаилО', у општем одушевљењу, 5 новембра 1867, поеле представе ,.,Госнође и хуеари" (овај је комад пре годину две игран поно1во на београдској позорници), очаран добро.м игром глумаца, изјављује свечано! глумцима и одбору за зидање позорншта у Београду, да ће о своме трошку озидати сталну позоришну зграду. Све је ово утицало да се стварају више дилетантских и аматерских позоришних трупа београдских омладинаца и гимназиста, које играју по бео.градским домовима у Савамали, на Варош Капији и у Палилули. Тако је било чувено „позориште" код неког попа-Татомира, који је нешто раније био дошао из „прека" и много волео позриште. Тај шоп-Татомир имао је само једну ману, није волео да плаћа евоје чланове и ако је наплаћивао улазнице од публике. Друго познато омладинско позориште у то време, у коме су чланови били многи млади трговци, чиновни1Ди и ђаци, једном речју „елита" онога времена, било је у дворишту једне етаре куће у данаш1ЊОЈ Фрушкогорекој улици на Варош-Капији, и у коме је управник био мој отац, г. Милан Трајковић, ондашњи омладинац и поборник позоришне уметноети, доцније угледан београдски трговац (од кога .сам многе податке за ове редове и добио). Ове ове позориш.не трупе оку.пљале су око себе најмлађе омладинце и приређивале патриотске представе. Новосадска трупа, да поновимо, Ихмала је тад велики успех, и сам Одбор увидео је да после њега, нема више бојазни да ће се етране трупе, нарочито она, немачка, моћи одржати у нашој варо^ши. 14. јануара 1868 дат је „Војнички Бегунад" као поеледња представа Новоеађана. Пселе ове представе они еу отишли у Панчево на даљу турнеју по „Српству".