Општинске новине

Д-р Петар Ђорђевић, публициста Живот на београдској периферији — Физиономија периферије представља данас ружно наличје Београда —

Беопрајдска! периферија' има две •Овоје зоне: ближу и к:рајњ|у! периферију. Чудоа је гео.метрија ње^них улица, уопште, код које ее тешко шаотазе чак и искуони поштаисми разноеачи, а 1 њихоои кавиви оу у мношо> случајева локалног и елуиајеог карактера. У ближој периферијјској зоии постоје већ децснијама формирана друштва „за улепш.авање" дотичних крајева, али еу њизоови дасадашњи |уапеси ерло скромии и безначајни. Још |у|век има тамо разваЈљаних улица у којима >ое зими заглављују иоге, >а лети дижу облаци трашине који пуие собице и кухиње етаиовиика. Тек у децембру и јануару када етегне љути мраз — тај једиии опасоносни и универзаотни хигајеиичар наше периферије — 0(сети оно станоиништво извесне еаобраћајне олакшице ло евојим „улицама'", а жене и девојке за момеиат престају да се преобу1в!ају код својих оознаница које !ау сретнице да живе код ул-аска у варошке улице. Опецијаотно у улицама друге иериферијоке зоие — крајње иериферије — има врло велики значај сваки довоз и најмање гомиле м.а каквога камена или шљаке, и 'преставља једаи практичан догађај за стаио1внике дотичне „улице". Јер, они често п|ута морају еопственим рукама донети камву циглу или трулу дасиу да је баце иоти иоложе на непроходно место, ако неће да се заТлављују у блату. Ограде око периферијјских дворишта еастављене 10у! у много случајева од чулне збирке ших врста материјала: дрвеног и гвозденог коља, цигли, камеп.а, жица: бодљикавих и раЈвних, дасака од ^сандука, етарих блехоиа и блеханих пантљика — и овега др^угог са непроцењивим пореклом и облич|]И!ма.

Стамови тамве периферије немогу бити ни бољи ни угледниЈи од њихових улица и сокачића., јер ти стаиови ничу пре од улица, којје тек касније добијају своје цик-цак лииије. Релативна иреиасељеиост старе, предње (периферије допуњује се |пр|исуств!0м великога броја печаибара: лети личана, босанаца и старосрбијанаца, а зими тестераша Арнаута, који наЈвећи део свога слободног времеиа ир|0!воде табанајући по периферијсмим улицама, или перући овојј веш по разлрађеним двориштима и кувајући своју заједничку кашу у кантама и необичним судовима. Око њих се арзмају торбари оа нинбершким дрангулијама, а продавци бурека, гибанице, ^ујваних и печених кукуруза, крахера и ли(монаде, или иачених бундева, прилазећи и .одлазећи са мало трговачког успеха. Кафане, народне кујие, месарнице, хлебарнице, бакалнице и бербернице —• са врло чедним бројем из|узетака — чине на посматраоца тежак и мучан утисак очајног хигијенског варварства. Криачки занати и ситне продавнице — у одсуству перифер !И1Ј10ких пијаца — допуњују 1ее кућеом проиЗводњом. По перифериј1СМИМ избицама шију се сва ироста војничка одела на машинама обичио узетим „на отплату"; жељезничарске вд поштанске униформе; прости веш за трговине; плаоа радничка одела; дечја конфекција; иреправке аа стариварнице; лагер-штајдерај — па војничке и радничке цокуле и т. д. На томе поолу раде људи, жене и деца, који мрерађене иредмете в!уку у баотама на леђима у град лиферанти-