Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 199

ма, одакле их по који пут и ераћају! иа поптвљање и допеглав-ање. Са ближе периферије свавога јутра одлави велими број стаеовника у в-ар-ош за радом: жене и де1в1ојке у Маркарниду, у књиговезнице, штамшарије, и керихтернице, >а многобројне болничарке хитају ш своју јутарњу смену. Стотине продаваца! иовина, пил>ари и пилићари на гаирцама, рибари и праље еа сВојим зембилима и многобројми кочијаши са својим старим и дотраЈалим рагама ; још по мрак|у! — у пра1скозорј!е — остављају своју каљаву и 'суморну насеобину. Мале занатлије, радништво Ових професија;, надиичари и неквалификовани, миогобројни послужитељи по канцеларијама — недовољно нотарошени сељаци — ситни чиновниди и „танки" трговци —• цела та радаа армија, измешана са осталом ошротињском (стихиј.ом, креће се свакоднеино у јутарњим талааима ка граду и његовој нривреди. Шта ствара периферију? Заједно са великим државно-политичким и економским петурбацијама, рађала !се и стварала данашња' крајња периферија Београда, која је кроз целу минулу деценију имала б;рже и несразмерно веће развијање од орога што га је имао унапређени градски центар. О&а шацразмера код периферије само је једна природна последица постојеће весравмере између сел.ачке и варошке популације у држави. Јер, е|Еидентна је чињеница, да је највећи део стансивника на периферији састављен од оељаиких насељеника, а мањи део од варошаеа из провинције. Међу њима је апет једаи најмањи, мада не и безначајан део, старих београђана потиснутих из оредњег градоког појаса и из~т1редратне старе и већ формиране београдске периферије. Погрешно би било припиаив^ати све узроке за хаотично ств1арање н«ве периферије само нискоме културном н-ивоу пер1И |фериј!ске сељачке већине. Јачи од тога -с|у узроци који се налазе у факту неизграђивања' једне в-арошке периферије — управо на нрв-ом месту у до^садашњем о^суству закона о грађејвинском реону Београда — као и прескупих кирија код станова ближе оргавске .варошке периферије. Та три узрока главни су виновници данашњих жалосних прилика које владају ма крајњој перпфе ]1ији Београда.

Просечне цене нуђених станова у Београду новембра 1929. год.

к са о "о сх \° X ж о а-

Колики су били нуђени станови

По градским реонима

Просечне цене станова уопште према постављеним групама

По оделењима У центру града

У средњем град. појасу

На периферији града

Цене сваког појединог оделења — пре ма овим групама

Дин.

%

Дин.

%

Дин.

°о

Дин.

°/о;

д.

°оо.

1

Станови са

1 собом

639

100

498

100

339

100

470

10С

232

100

2

Станови са

2 собе

1100

172

919

184

980

289

1015

215

258

111

3

Станови са

3 собе

1921

300

1528

306

1430

421

1590

338

250

107

Подаци приказују — у трећој вертикалној рубрици — како је несразмерно ведика цен^а код свакога 1 већег стана на периферији. Процентна разлика киријошик дена становима од 1, 2 и 3 ообе СтојИ као: 100, 289, 421, док 'је та разлика код станока у средњем 'варошком појасу као: 100, 184, 306, а у центру као: 100, 172, 300. Док оу станоши од 2 собе у праду скупљи за 172, односно 184 од сто од станова са једном собом, дотле су они на периферији окупљи за 289 од сто! Док станови од 3 собе у граду би.вају три п!ута скупљи од оних са 1 ообом, дотле такви станови на периферији !иду у ценама преко четири пута! Међутим, то још није све: периферијски станови су минималне — хигпјенски рачушајући и иапод минималне — мубатуре, и немају осем смрдљивих и нахерених шупица никаквих другпх принадлежности, док ови у граду имају предообља, шпајзеве, девојачке ообе, верапде и ! балконе и т. д. Доказ 1Ј!е нееумњиво у томе тај, да послератно београдско периферијско становништво мора живеги искључиво у сгиснутим најмањим становима, кој.и и онако немогју већ бити нездравији. То је несумњиво водило великоме иокушењу. за емигрирање у зону даљне периферије, где је сваки цобијао коље и правио сопствени кров над гла1вом ослобођавајући се скупе кирије. А кад се има да бира између два зла: скупе кирије и каљавије удаљене периферије, онда ће добро схваћени интереси -оних ситних људи, који