Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 229

Наш писац гледа да умањи 1 значај то'1 новог турсмог пораза и ^вели, да је „борба прекинута по наредби. Сутрада-н, 17. августа, довршено Је граћење Н'С'В'0г савског .мосга код Беотрада, чиме ј. е з«атно олакшана веза између турских трупа на левој и деоној обали, те постао излиша!Н тегобни и спори саоораћаЈ лађама и чамцима. Грађељем моста рушводио је Караџа паша. Бомбардовање Горњег Града из дана у дан је све жешће. Већ је неколико кула срушено. Нарочито је страшно бомбардо.вање било 20. августа, кад се 'Орушило неко знатније утврђење на одсеку Пири паше. ,,Неверници су то сматрали лошим предзнаком, а ратници за веру сретним знамењем", 1вели писац. ШТА МИСЛИ БУДИМ? „...Осамнаестог рамазана (21. августа) довели су пред царск« логор седморицу уг.чеднијих људи из Угарске, које је заробио Балиј-бег и упутио их пред оветло лице Падишаха, да их тамо иопитају о подацима у погледу намера угарског краља. Они су изјављивали, да су неколицина великаша и скутоноша овог неверничког тосподара, потпуно заборавивши савете здравог разума, у сво1М незнабожачком бесу тражили да се пође у бој са султаном, али да су опет други, чијим је срцем већ у велико овладао срах од Господара Правоверних, били противни томе, несмејући ни да помишљају на наступање и немајући храбрости да се боре. А краљ се, веле, налази између та два завађена табора, збуњен и неодлучан. Пошто су тако добијени подаци и обелодањене тајне неверничких бедника, она су седморица заробљеника оштрицом мача отправљена у пакао". ПРИМИРЈЕ ОД 24 САТА. У недељу 25. августа браниоци Београда траже примирје од двадесет и четири сата, изјављујући да за то време хоће ^међу собом да се договоре о преговорима о капитулацији под часним условима. За то време баш је заседавао диван. Караца паша, коме је саонштено тражење примирја (|по'Што су Пири, Мустафа и остали били на дивану), дојурио је сав радостан у царски главни стан, клекао је, пољубио султану руку и без даха је рекао: „Неверници се предају"! Султан, 'Силно обрадован овом вешћу, одмах решава, да се у случају предаје браниоцима има не само поштедети живот, већ чак и обећати слободан одлазак под оружјем. Међутим, турски извиђачи тврде, да браниоци Београда користе лримирје ради орипремања даље одбране и да журно оправљаЈу штете причињене бомбардовањем на утвр-

ђењима. Ооим тога је неки издајник, пребегао из града Турцима, изјавио, да заповедник тврђаве 1МИСЛИ да пошаље кроз турске редове гласника, прерушеног у Турчина, који ће однети пис-мо краљу Лајошу, којим се тражи хитна помоћ у дванаестом часу. Тог су гласоношу Турци ухватили и набили на колац на доглед тврђаве. ПОСЛЕДЊЕ ОЧАЈНЕ БОРБЕ. То је силно разочарало и наљутило султана. Кад су сутрадан, 26. августа, браниоци тражили продужење примирја за три дана, то је одбијено. Султан је наредио, да се напад свом снагом настави и да се ни у ком случају више не нрими никаква понуда за примирје, изузев моментане предаје. „ ... А затим је послао једног од својих вратара заповеднику јањичара, који је повишеним гласом саопштио овом аги овакву поруку султанову: „Знај да ћеш ти лично бити кажњен, ако се по ствари заузимања овог града деси још ма какво даље закашњење. „Поменути ага пак, верујући у ломоћ Алахову и у счн ,лу звезду Падишаха, од тог се часа удвострученом снагом дао у огорчену борбу, и ако је и сам већ био рањен у руку, те ништа није пренебрегао, што би могло обезбедити коначни успех напорима див-јунака... Разлегоше се непрекидни хитци из топова и пушака и много је неверничких јунака и опет отишло у пакао. Потпуно је очајање овладало синовима пакла"... Међутим, „синови пакла" су можда били у очајном положају, али су ипак још једнако давали жесток и успешан отпор. Јер ево шта вели писац неколико редова ниже: „ ... Али ови су проклетници били довели до толиког саврштенства појачање бедема и подубљавање ровова, те су се у опшге толико упорно бранили, да вернима по одлуци Алаховој тога дана :(т. ј. 26. авгу-ста) још не би суђено, да дочекају заузеће тврђаве. Као утеха долази тог дана султану нов извештај од Балиј бега, који јавља да је потукао неки мањи противнички одред на Драви и шаље -султану пет одрубљених глава и 60 окованих заробљеника, коњаника-оклопника. Св-и су за-робљеници побијени у султановом главном стану. АГОНИЈА БЕОГРАДА Султан је најзад увидео да се мо-ра одрећи амбиције, да Бео-град заузме на Ј *уриш: „...У уто-рак 24. рамаза-на (27. автуста 1521. год.) сазвао је -султан диван и на-редио је да се потпали опремљена мина. Наредба је сместа извршена. Ј-ош су вез-ири и остали великодосто-јници били на оку-пу пред узвишеним престолом, кад је одједн-ом -сила огњз уз страховити тресак извршила -сво-је дело нод темељима града, и то баш у часу кад се ве-