Општинске новине

Страна 230 »

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

лики бр!0Ј неверника био попео- на врх бедема, да припреми топо!ве за ново бомбардовање султачвдвих положаја... Великаши царства и остале вође иа то појурише стреко моста, да се сместа свом душом упусте у борбу, која је сад :настала. У ошнтем ^нападу надирао 1 је испред 'СВИ1Х зап0'ведни1К јањичара, а за њим је ишла, одред по одред, војска Мустафа па 1 ше, одлучно идући путем свете дужности, а не марећи за умор... А с,ад настају последњи херојски трзаји одбране Београда, пре но што ће капија између Иот101ка и Запада за дуги период времена потпасти под власт Азијата: „...А неверници тада уздигоше стег борбе и дадоше још и сад отпора са толиким огорчењем, да се то у опште не може описати. „Испред предње срушене куле, на којој су надирали ратници, налазило ее неко утврђење од самог камена. Браниоци, којима је било нестал!о, џебане, стадоше бацати полемо камење на ратнике, који покушаваху да ее попну на то утврђење, сипаху на њих нрипремљену бурад узавреле смоле, а најзад еу бацали кошнице са побеснелим пчелама на борце за веру... „Од јутро до мрклог мрака трајала је отрашна борба тога дана, који је ипак био предигра кснгачне победе, а кад је много иевер!ника отишло пут пакла... Кад је нала ноћ неверници стадоше да -се договарају, али се, изгледа ,нису могли споразумети".. . РШ15 §1М0тШ1. Сутрадан, 28. августа 1521. год., заповедник Београда, кога наш нисац назива „Олашком", нуди предају под следећим часним

условима: „Слободан одлазак посаде под оружјем, да се сачувају живот, -слобода, част и имовина грађанског етановништва". Султан Сулејман, који се дотле није баш био показао много милостив према противницима, није могао остати равнодушан према толико јуначкој одбрани. Одобрио је да ее поведу преговори на основу горенаведене понуде. Измењени су таоци н иреговори су почели. У току тих реговора који су се отегли цело после подне, дошло је у један мах до несугласица, које у мало нису имале за последицу општи покољ. Нарочито ее неумољив показује заповедник јањичара, који наваљује на султана, да не прими услове бранилаца. Најзад је ипак коначно уговорена капитулација. Мађарском делу посаде дат је елободан одлазак под оружјем до Сланкамена, одакле ће их Балиј бег отпратити даље, а српском делу поеаде и српском становништву стављена еу на раеположење земља и куће у унутрашњости Турске Царевине (у нрво време у самој околини Царнграда). Двадесет и деветог августа 1521. год. ушао је Пири паша у београдску тврђаву. Тако је ето пао Београд 1521. године као камен ивичњак западњачке културе, жртвујући себе да би обезбедио даљи слободан развој друпим сретнијим народима. У неколико махова, 1688., 1717. и 1789. год. поздравио је „ослободиоце" хришћане, али је редовно бивао страшно разочаран, те би скоро радосно поздравио повратак Турака. Тек на Св. Андреју 1806. године донео му је неумрли вожд Карађорђе са евојим Шумадинцима и Тимочанима зору праве слободе.