Општинске новине

Д-р Наталија Николајевић шеф школске хигајене О. Г. Б. Какве треба да су основне школе у Београду

Са обавезном оеновном настаиом постепеио дошла је <и обавезна брипа и старање о здраиљу плмолске деце са специ.ја.шим законодавстеом. У оиом старању дв,а су глаина фа«то(р!а: само школско дете и школске зграда. Држа:ва обВезујући законом дете да прође најмање 6—8 година кроз школу марала је загарантовати и шружити све услове да детету за то време ни у колико' не нашкоди, већ да дете изађе из школе бар у истом здравственом стању у каквом је ушло. Проеиећеноет без здравља је бескорисна, и ако дете треба да изгуби своје здравл.е онда је то превелика цена за проевећевоет. Старање о здрављу школеке деце појавило се у јачој мери у св 1 ијм& културним земљама као императивна потреба, пошто се увидело и ошрило да обавезна наетава под модерним условима жив!ота у градовима значи исто што и ■обавезна болест. Шкоисма обаиеза почиње за дете већ са 6 година, траје 10 месеци годишње и 5—6 оа ти дневво. И родитељи и деца и шкОлске власти еу ее подвргли овим обавезама- Ов® обавеза обухвата и саиуиља заједно и бо'гате> и сир^омашне, разборите и заостале, здраве и болесне. Циљ је, у главном, био да ева та разнолика деца поетитну исти уеиех у просвећеноети. Учитељи и ле:кари еу пронашли да стотинама деце која еу примила ову обавезу не могу да иду напоредо', да заостлју, да се оцењују мао елаби. Напоелетку запитали су се, зашто та деца заоетају и пронашли су разне физичке дефекте који су утицали и 1 ;на успех детета, Тако на п|р. слаба конституција, елаба исхрана, слаб вид, слаби зуби, слаб слух, реконвалееценција, аденоиди и т- д. И ово отк|р1иће убрзаао је да се школа има сматрати у исто доба као један дечији еанаторијум, боље рећи превенторијум, ако се хоће да деца одговоре отувом паром овојој школекој обавези. Жив10Т шамог школског детета има ое пре!ста1вити као једпа мала запрега оа два ко-

њића, — здраво тело и здрава душа — кола су натоварена евима школеким дужноетима и свима здраветвеним онасноетима 1 . Цела запрега иде уз брдо, неколико годипа школске обавезе и школско дете 'терајући ова кола има да пази да обадва коњића ра1вномерно извуку кола до ^на врх брда и да оно здраво, чило, весело и просвећево изађе из шмоле и понооно изврши своју 0 !бавезу према ееби и друштву. Лекарском школском инспекцијом и учитељским радом и напором у многоме се олакшало школском детету. Оетао је још нереш-ен потпуно други фактор — школска зграда, Морамо се запитати да ли је право и здраво окупљ!ати хиљадама школске деце у нездпаве и нехигијенске школске зграде. На жалоет београдске школске зграде изузев 2—3 ново озидане основне школе могу ее е правом критиковати као нехигијенске. Била би то читав!а студија школске хигијене или нехигијене 'ако би се пошло од једне до друге школске зграде- И. прави повнавалац данашње м^одарне школске хигијене М10р!а да оеети бол и силну одговорноет да се у Беог|раду тако мало у том емислу учинилО'. Истина је да је школска хигијена вајлуксуз'нија и најекупља наука, али зар има шта скупљег и дрпоценијег од дечијег здрвља. У поеледње време много се у овом смислу критиковало и писало, алиее већином спомињало да је школских зграда мало, није ее улазило у оне хигијеноке детаље од којих на жало^ст толико зависп здравље ђаке. Доста је кад каже.мо да еу. екоро ове наше школске зграде у Београду етаријег датума. Доета је и то да све имају мањи капацитете во што магу да гкриме. Д '0'С 'та је да кажемо и то да су еве школске зграде у ието време не оамо основне школе са просечно 10—11.000 деце, В1ећ су и занатске школе за 4.000 шегрта; тако да је наетава и фреквешција школе тако рећи и дању и ноћу. За одржавање хигијене и чистоће не остаје тако рећи ни м!алО' времена...