Општинске новине

Страна 284

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Мераиу, Дајвосу, Сан Рему, Ници, Абацији, Дуброганику и Херцег-НоЕом можете на свпком кор.л<у ®и|и "на имућније Београђане . . . Пузијаш, Слихач, Францен'Обад и Елстер постадоше ћаба наших поспођа из иајбољих кућа, — Рохич, .Маријенбад и Карсбад имају читане насеоб^ине еашег „бол.ег света", а у Липику, Халу и Меленцима скупи се сваке године толико 'наше мушк-е младежи, да је онај ш'аљ!И!вчина имао право што је рекао „како би најбол.е било, да ое у таквим местима сазове и — Омладинска Скупштина" . . . З.ар вам није упало у очи, камо по Београду лекари гаа еве стране ,,јуре", да еа-мо свуд стигну? Јесте ли.опазили, како се у нашем друштву врло чеето го;и)рп — о извршеним тешким операцијама, нарочито на женама због „женских болести" ? . . . Јесте ли видели, како кола з® дезинфекцију чеето посла имају ? .. . Јесте ли приметили, да се ®рло често виђају оне кобне таблице с натписом: „Овде има 3'аразне болеети" ? . .. Јесте ли запитали школску влает, колико деце због болести у школу не долазе, или колико се пута иаше ое1но©не школе због које з.ара>зе п!р!ив:ремено зафвара-ју ? ... Јесте ли кадгод бројали, колико је посмртних огласа сваки дан, -а колико је жена у црнини ? . . . Јесте ли р^аепитивали, како се трамвајоком друштву исплаћује она пруга, што води „Новом Гробљу", шта нашим свеште.ницим1а но>се сахране и подушја, општими гр-обљанеке таксе, а иамеиореоцим^а пробнице и споменици ? . . . Јесте ли кадпод —нарочито суботом — ишли на гробље и Јесте ли видели, колико се тамо развио но© ! свет? Само је неколико година, а Беонрад населио ; другу, мртву в-арош, из које се чује ридаи.е и пригуШ2н плач; по којој ее јразлеже писка и лелек, јаук и запевка, да ти срце пукне. И најпосле: јесте ли кадгод залазили по парцелам.а на гробљу и пажљивије загледали крстаче и к-адгробле спомеиике ? ... Јеете ли читали натписе на њима и скретали на(рочи'ту пажњу па године рођења и смрти оних, што под земљом труну ? ... ЈеСте ли посматрали и слике на тим споменицима, и јесте ли се уверили, да је велика већина тих иоројника отишла прер.ано под земљу ? ... Зар вас није прошла језа- кад сте при томе помислили, колико ту труне младо^сти и лепоте; колико је : ту сахр ! а!ње!но љубави и милоети. доброте и Г1рлииа, снаге и спреме, воље и енергије, среће и напретка ? ... Ако сте све те поја^ве пажљиво пратили и о њима озбиљно ршмишљшш, морали сте без сумње и сами доћи на миеао да ее БЕОГРАД СА СВОЈИМ ЗДРАВЉЕМ НЕ МОЖЕ ПОХВАЛИТИ. * Али да се не оелонимо аа таио непоуздане податке, потражићемо друге, поузда-

није. Упитаћемо лекаре, п>а ће нам јам ! ачно и они то исто рећи. А ш'т'0 је још мнопо поузданије: загледаћемо у статистику, па ће нам и бројеви то' потврдити. Ево неколико таких података. Таблица I. представљ^а нам умирање станоеништв!а у ев$|опоким престоницама. Год. 1901 умрло је од 10.000 становника: У Цириху 145 „ Христијанији . . . 153 ,, Аметердгму . . . 156 ,, Бриселу 157 „ Штокхолму - . . 167 „ Софији 168 „ Хамбургу . . . . 171 „ Лондону 176 „ Копенхагену, Един бургу, Штутгарту I Бсрлину . Дрезди .

Паризу Будим-Пешти Бечу . . Риму . . Ва|рш'ави . Минхену . Петр'0'Праду Београду . Лиоабону Мадриду .

178 183 187 194 196 213 216 219 - 232 242 247 327

Према овим податцим® од свих европскик престоница највећу смртиоот иаказују Мадрид и Лисабон (шпанске и португалске преетонице), па одмах за њим1а — ваш Београд. Да је емртноот грађана у Београду велика, показује и таб. II: Смртнсст варошког становништва појединих земаља

4) О 3 >, а 3 о а ЈО(->1 5 а V V 2 л м ^

«3

I ? ^ I 0) о х а—> 2 о О с-

Се®. Амер. Сав. Државама- 1435 160 Белгији 72 167 Данској 75 176 Швајцарској 18 177 Енглеској 33 185 Немачкој 288 197 Француско ј 71 204 АустријИ 58 224 Италији 206 226 Ееограду 242 По тој таблицги! средња мера емртноети по ва1роши'ма свих тих 9 држава изноеила је 190 °/'ооо (иа 10.0000) — била је дакле з<а 52° ниж^а од п1ро ; сечне смртности у Београду. Др> гим речима: — Београд на сваку хиљаду својих становника губи смрћу годишње по 5 својих грађана више него што просечно губе друге вароши у свету. а то- је много. То износи на наших 75.000 становника свега 375

000 Ј-