Општинске новине

Звонимир М. Пелц, управник купатила ОпштинеЧЗ€оградеке

(Развој општинских јавних купатила у Београду

Извршујући своје комуналне задатке, Београдск-а Општииа посвећује 1С ( ве већу пажњу авојим здоавственим и социјалним установаада, подижући « развијајући их ради телеоне културе становпиштва 'Престонице. У ред тамвих устааоеа спада јавно — :народно општииско купатило у Мишарској улиЦ|И, које је намењено телесној и здравственој чистоћи грађанства. Оодигнуто у том циљ>у, подешено је, како у погледу рросторија и места тако и у иогледу цена, да буде приступачно у оваком погледу и вајимућнијим и најсирлмашкијим грађанима из свију друштвених редова, да би 1се могли јевтино окупати, им^ајући при томе хигијенски чисте кабине, каде, тушеве, рубље и сл. Кју|0атило спада у ресор Одељења за Социјално и Здравствено Старање. Схватајући значај « важност ове установе, као и њен рад, дневна штампа у тому 1929. године у више м.ахова се веома повољво и ласкаво изравила о Општинском Купатилу у Мишарској ул. Грађаество се »сто тако |вео1ма П01В0ЉН0 изражава о овој нашој устаноии, чемју служи за доказ све јаче интересовање из свију крајева града и завидан пораст посетилаца. Ов^о се највише оцртава у ниже изложевим статистичким иодацима. Нажалост, немамо статистичких података и о броју лица која су ее у оеталим београдским јаввкм купатилима окулала у току 1929. годиве, вити о броју купатила у приватним ста'нош1ма, из 1чега би се могао извјући закљ!у|чак о про(сеч1ном броју мупача. Ну, тај број овакако је малан, с обзиром 1на број од 230.000, колико Беогчрад просечно има 1ста»оиника. То води вадлежне до размишљања,, како ће (се код евију слојева грађанства створити уверење о потреби систематског купања и о његовом утицају гао човечије здравље. У праааганди коју ће Одељење за еоцијално и здравствено старање развити у низу предавања из јавне хигијене, биће у погледу јавиог здравља свакако достојво заступљена пропаганда купања. Ова пропаганда имала

би да обухвати ове друштвене слојеве, од вајимућвијег грађанина до вагриромгашвијег, па и сељака. Тим пре, јер ош последњи, кжо је досадашње .вскуство показало,, врло слабо одн. викако не по1сећују јавва купатила, док Арааути-тестер1аши, и ако еедовољво информисани, овакодневно, до тридесеторо њих, посећује ово наше мупатило, користећи ту* шеве од 3.— дивара. Топло купатило у 1929. годиви радило је од 1. јануара до 31. децембра еа једним прекидом од 12 дана у месецу августу, ради оиравке. У току 1929. годиве окупало >се у овом кјујаатилу лица оба иола и то: у кадама 27.779, а под тушевима 62.526; евега 84.305 лица. Просечво дневво окупало се 234 лица. Мивимум поеетилаца био је у највећој зими 4. јануара 1929. г. 45 лица, а максимум у редоганом радном времену 906 лвца. У обичне радне дане примера ради извоеимо број кувача ; по> данима: 8. јуиа 655; 28. септембра 520; 5. октобра 622; 19. октобра 703; 2. вовембра 733; 7. децембра 692. У очи Ускреа 4. маја 1225; и у оми Божића 1930. г.: 4. јавуара 801; 5. јан|у:ара 711; 6. јануара 1004. Најмањи број купача био је у месецу августу — 3.321 лице, а вајвећи у месецу вовембру — 9.814 лица. Авалогно томе еајмање је и шрихода било у августу: Дин. 24.478.—, а вајеише у месецу вошембру Дин. 69.550.—. Из овога се јаево види да је купатило врло често преоптерећенб тако', да купачи морају чекати по читаве сате, што све иде у прилог проширењу и по!већању вогона купатила у Мишарској ушици. Приходи од када износе у 1929. годиви Дивара 246.712.— а од тушева 325.029.— дивара. Свега Динара 571.741.—. Одбито 50% иопуста Дин. 2.228.50. Укупно Дин. 569.512.50 »Сапуна за мупаче, по 1.— динар, продато је за Дин. 43.795.—, т. ј. исти број комада. Према свему овоме купатило је дало укјупно бруто прихода Динара 613.307,50.