Општинске новине

Расходи су иаиооиии: матсријалш!: Дин. 261.340.—, а литаи Ди>н. 217.657.—. Расхода је било свега Дин. 478.997.—. Рекапитулација: Укупни приходи Динара 613.307,50; укупни расходи Дин. 478.997. Годишњи гаист добитак Дин. 134.310,50. Упоређујући постишуки уопех оа радом купатила у 1927. и 1928. години шидимо: да се према 1927. год. 27.301, а према 1928. год. 16.641 лиде окупало више, па следствано томе и приходи ау се повећали. Док је у 1927. год. бруточцриход износио Дин. 450.368.50 а у 1928. год. Дин. 501.563,50, дотле у 1929. год, бруто-гариход пење се до износа од Динара 613 .307, дакле, према томе ирема 1927. год.

Удаз у купатило

више за Дин. 162.939.— а према 1928. год. више за 111.744.—. Тако исто и приход од сапуна за купаче 1показ1ује знатан добитак: док је приход од !оапуна у 1927. год. износио Динара 18.000.— а у 1928. год. Динара 31.690.—, дотле у 1929. год. изношо Динара 43.795. Бруто-приход купатила у 1925. год. износио је Динара 335.842.— а у 1926. год. Динара 532.833.—. Радво .време у Опиитинском Купатилу у Мишарској улицга траје свакога дана од 7 ујутру до 12 у подне, а по подне од 2 до 8 увече. 'Суботом пре подне, као и у обичне дане, а ио подне од 2 до 9 чаоова т. ј. докле благајна купатила издаје карте. Недељом и празником купатило ради само лре 1Подне од 6 ујутру до 12 у подне. У очи великих празмика, услед прилива огромног броја купагаа, купатило ради без прекида целог дана до 11

часона увече, о чему се грађанство благовремено обавештава преко дневних листова. 'Према одлуци Општивског Суда шрописане су цене купања у Купатилу у Мишарској улици. Оне су следеће: када са рубљем 12,дин.; када без рубља 10.— дин.; тушеви 1а са рубљем 6.— дин.; тјушеви 1а без рубља 5.— дин.; тушави Па 1оа рубљем 4.— дин.; а тушеви Иа без рубља 3.—• динара. ГТрописаио је такође и вадржавање купача у кабинама.: у кадама 40 минута а иод тушевима 20 минута. Ко се задржи дуже од прописаног времена плаћа дуплу карту. Заједиичка купања мушких и женских особа су искључегаа, што и грађаиство потпуно одобрава, из хигијенских и моралних обзира. Кабине су потпуно одвојеие, те је омогућено купање лица оба пола у свако доба. Из ивложених (статистичких података јасно се да оучити да пом. купатило П01стаје све шркмамљивије и омиљеније грађанстЕју београдском. Купатило, у погледу чистог прихода, ие само реално, већ у 1929. год. даје и добитак т. ј. суфицит од Динара 134.310,50. Овај максималан успех купатило је постигло знатим делом захваљујући напорима свога особља, које правилно и савесно схвата <авоје дужности и исте предано отгаравља. Овако леа пораст броја купача у 1928. и 1929. год. изазвало је потребу обезбеђења купатила дов>ољном колнчином савске воде, па је у 1929. години набављен и иасталиран један иови бојлер од 4.000 литара, чиме је асигурано правилно функционисање и снабдевање свих када и тушева до1вољном количп!;ом воде. У 1929. год. набављеае су такође нове каде и рубље за купаче. Затим је извршено фарбање купатила. Сви ови лослови извршени су из редовних буџетских кредита. Ну, како се фарбање купатила показало неекономично и непрактично, Управа Купатила предложила је Одељењу, да се под кабина и зидови обложе керамичким плочицама, које ће не само омогућити лакше и целисходније одржавање истих, већ ће и естетски утицати на изглед купалишних оделења. Одобрењем нредвиђених кредита за 1930. год. имало би се проширити купатило, чиме би се добио већи бро ј кабина са кадама и тушевима, чекаогаица, одељење ва одмарање, и берберница. Изшр<шен>ем ових радова купатило би постало знатно удобније и још <привлачније, омогућујући пријем и већег броја кјупача. Напред смо изложили како број купана из дана у дан и у овом малом купатилу све више расте ,и овај прилив згаачи да се у грађагаству сви више буди осећање за подмирењем ове важне културне потребе. Администрација купатила је у многоме боља од раније. Управа Кјупатила води поред деловодног протокола и све потребне еовча-