Општинске новине

Страна 364

=ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Микаилу. Тада је митрошолит Мојсије своЈИ1М 1актом рд октобра 1 1725. годене молио Дворско Ратно Веће у Бечу да изволи наредити Београдск^ој Администрацији да 1се одма:х до оое цркве мож-е сазидати иов архиепишопоки стан и сриска шмола. Надзориа власт над јаиним радовима, на челу оа поменутим луконником Николом Доксатом, одобрила је јула 1727. лод. план за ио®у митро'политску резиденцију и за српску школу. У Београду су (Орби вере вравославне одржали с®о|ј црквени оабор. На -сабору су свештевици изнели многе окалбе пр^отиву аустријских власпи), као: да не дозвољазају да аправљају своје цркве и (манастире; да католички ^авештеници захтевају да православни празнују све католичке праанике и да кажњавају оне који раде у иољу тих дана јер не знај.у да оу тада католички нразници, ит.д. У Бвропи се сматрало да је Турска у опадању и аустријски цар је желео да продужзи освајање земаљ<а од Турака. )Стога и уговори савез са русмим царем за заједничко ратов^ање. Аустријски цар беше, због овог намераваног рата, иреко својих тајних изасланика (|аген1ата) ступио у нрегазоре са тадањ^им орпским пећским патријархом Арсенијем IV да дигне устанак противу Турака чим ра-т отпочне. Помопнута нашим усташким четам^а аустријска војока отпоче рат протаву Гурака. Тада диже устанак и патрифарх Арсеније IV и олакша царској »ојсци те, за кратко време, заузе Ужице, Но©и> Пазар, Ниш, Белу Паланку и многе ^прадове у Босни и Херцеговини. Али у даљем ратоВјању царска је војска претрпела пораз. Турци су допрли до Ниша и опсели га оа ових опрана. Ђенерал Никола Доксат, бранилац града Ниша, био је се затворио у тврђави. Он је скоро без борбе предао Турцима тврђжу и град Ниш (1737. г.) под погодбом да па пусте са војском да иде ка главној царској војоци, која је узмицала доливом Мор1аве ка Смедсреку. Тада је са царсксм војокам узмицао и (пећски патријарк Арсеније IV ,са устаницима |и њји ^ ховим породицам<а —• друга сеоба нашепа народа иопод власти туроке преко Оаве и ДунаЈза под патријароима својим. За 'ов^акво нагло повлачење царске воу'ске окривљен је био бранилац гр<ада Ниша, ђенерал Никоота Докоат. Ратни оуд у Београду му је оудио' као узрочнику нефећног исхода рата. Осуђен је био на омрт и погубљен на пр'Остору између „Виртембершке (Стамбол) Капије" и „Варош Капије" (марта 1738. год.). У св10<ме наступашу турска је војска стигла хришћанаку војоку код Грацке. Овде је дошло до крваве бо^рбе и Турци су победили (јуна 1739. под.). И орпоки устаници су били Д01стишути на 'Колубари и много их је иагинуло у -борби са Турцима.

Цар Карло VI затражи од оултана мир и упов'01р1И(ше га у Београду „београдски мир" децембра 1739. године. По овоме миру турС1К1И оултан доби од Ауотрије ове земље које је био изгубио пожаревач1Ким миром. Тако граница између Аустр<ије и Турске ностадоше реке Оава и Дмвав. По овоме уговору аустријске оу влаоти имале да разруше у Београду сва опољна утврђења, ове бедеме и све магацине ксхје су подигли з.з време своје управе. Аустријске војне 'зластн су, употребиле велики број радника за рушење ових 'објеката али нису мо(гли да оврше та.ј посао пре уласка Турака у Београд. И кад је део турске војске ушао у Београд, 'аустријски ђенерал Клајн је наставио рушење ових објеката до јула 1740. год., када је и предао Београд турској одређевој управи. 'Иитересантно је поменути, да су помевуте градоке капије остале недирнуте, сам<о су добиле опет стара овоја имева: Стамбол Капи1ја, Видин Капија и т. д. Има забележено да је тада хргашћана остало у Београду врло мало, махом Грка и Јевреја, мање него када оу га Турци предали АустриЈИ 1718. год. Од католичких калуђерских редша остали су били само Фрањевци. Али убрзо оу и они напустили Беопрад и прешаи у Земун,, јер им је, оигурво на миг Турака, тобож олучајво, био з>ашаљен (манаотир. Кад је ушла турска војска у Београд, опустеле, |»апуштене крајеве у њему заузели су Турци варо1Ш|ани, кој'И еу пратили војску, јер су, ва глас о закључењу мира појурили из Софије, Једрепа, Окопља, и из друлих шрадова да ое населе у Београду. Овде су тражили од овоје власпи да им се врате имања која -су морали оставити пре двадесет и више година. Турци су тада показали своју овирепост и гњев противу православних 'хришћана, нарочито шротиву Орба ио- селима и прадовима. Орпска варош у Београду била је разорева до темељ1а због мржње на Орбе, који оу скоро ови били избегли преко Оаве и Дунава. Орпоки пећски патриј'ар ,х Арсеније IV је из Београда прешао, још са царсмом војоком, у Карловце. Одавде је се обратио !молбом -ау-стријском цару (вовембра 1739. год.) да се што пре определе села, коуа ће народ »з Србије да заузме. Дворском Ратном Савету слали 1СУ такве 1М'Олбе и обрканетави, вође устанка у овоме рату, 'Ставиша Марковић, гружански, и Вук Исаковић, да >се орпски избегли рапници, оа ;шородицама, населе дуж Саве у Орему, од реке Боеуте па све до ушћа реке Саве у Дунав спроћу Београда, што је и урађено, јер 1су и оаме аустријеке власти радиле да ее што. више нашета народа исели. Избегли становници — Београђани су тражили да се васеле по варошима 1 у Срему,