Општинске новине

(јтрана 400

оНШтинске новимђ

бру ирошле 1ЛО|Дине! После овога било би врло омело ако би човек тврдио да разуме разлоге најскоријега шоокупљивања- хлеба у Београду! Лозната је 1ист1има да неиостоји таква врста прокзводње у мојој би се стопроцентно итеоришћавале сироаине. Никада кројачу, обућару, бравару, дрводел^и и друпим про,и0вођ .а!чима 1неће полазити за руком да из унотребљених јаиронина добиуају раину количину ироизвода. (Само је проиавођач хлеба у (Сташу да старри такав производ и да добије чак и иише у количини него што је унео оировина у нроиаводњу. Блаподарећи води он добија 130, 135—140 милограма хлеба од сто килошрама брашна. У овоме вишку проиавада налааи :се онај део вредности из којега проиавођач хлеба истарује своју зараду и покриће за све своје нроиаводне трошиове. Збо>г тога је за проиавођача хлеба једино валано то: пошто ће се моћи да прода ов-ај хлебни проиаводни нишак. Јер, ако .је 100 кгр. брашна 100.— динара, а 130 кпр. хлеба опет 130.—- динара, онда ће производни вишак вредети равио 30,— динара. Међутим, ако је 100 |Кпр. бранша 300.— динара, а 130 кгр. хлеба 390.—- динара, онда ће испи проиаводни вишак вредети не 30, већ 90 динара, или три пута више но у првоме случају кад је брашно б ило јевтило. Лошично произлааи, да скупо брашно значи већу зараду за ироиавођаче хлеба,, јер при истим производним трошковима они добијају неколико пута већи вишак врадности за покриће ирошкова учињвник око производње. Обрнуто од тога бива када је брашно у појавтињавању. Решам^о да је 10)вакав чинилац еепоанат у праиаводњи ма које друге нехлебне врсте, збаг чепа се сви ДЈрупи проиавођачи баре противу поакупљавања сиравина потребних им за проиаводњу. Они то чине због тога : 1) што скупе сироиине морају плаћати већим иовчаиим или кредитним ианаоима; 2) што тако умртвљују свај већи кагаитал у времану сачекивања купаца; 3) што тако поакупљали проиаводи умањују овоју потрошњу. Код хлебара није тај случај: 1) што ироцес рада код хлеба траје свега неколико сати; 2) што време продаје т|раје само један дан; 3) ,што је знатније умањење потрошње хлеба немогуће. Хлебари обичн^о уаимају брашно на ,кре-

дит и „баакаматно". Млинарима опет коевенира овако крадитирање, јер тако продају скупље. Они плаћају најбољу пшаницу гао 191 динар, а нродају најјевтиније хлебно брашно но 290.— динара. Хлебари имају интереса да подржавају овакав однос фашнаних цана, јер само у хлебу створеном од скупога брашна налазе онај свој велики вишак вредности! Њих само негативно интаресује јевтиноћа брашна, јар би 1им она могла само диакредитовати високе цане хлеба. Хлебари морају, због овога специј алног интераоа, да буду велики и увек доследни поборници одржавања високих цана мод брашна. И док ови други привредници воде неумољиву борбу за појавтињавање оировина, дотле хлебари и млинари могу само да констатују и негују међусобну солидарност интереса. Тек се овако може разумети тврђење хлебара, да они плаћају 34.12 од сто скупље брашно, наго што су његове цане на нродумтним ,бараама. Али је онда јаано и. то: где леже сакривени главни узроци скупоће хлеба у Београду, на које треба да се обори интервенциј а законитости. Последице од рејонизиране производње Тражим ортака за нову луксузну пекару, са 12—15 хиљада улога . .. (један оглас из „Политике") Са сваком стотином ново подишутих станова 1на до 'окора безграничној периферији баоградомоу, и са оваким новим „продужењем" појединих постојећих улица, ианичу и нове хлебарнице. Пре електрике, водовода, каналиаације и калдрме, сустиже нове београђане фурунџија. О^во бива због тога, што је хлебац она људака потреба чију неопходност човек помиње чак и у молитвама, и што је његова употреба у свежем стању везава за близину свакога реонског насеља ставовиика, потрошача. Ова потреба аа добијањем увак свежега хлеба долази у стрваме реду отуда, ш,то |је квалитет нашега хлеба слаб, а после 24 еата стојања и врло рђав. Он се у бајатоме стању много дроби и гаод најоштријим ножем и постаје |оасвим базумусан. То долааи о^ту.да, што је такав једноставаи начин машења и печења нашега хлеба. Још када се зна како ми једемо много хлеба, и како је велики број оних којима је 'Он поглавита и главна храна, онда је