Општинске новине

Јован Ђорђевић, професор историје Г БЕОГРАД У XVIII ВЕКУ (Два пута га освајала Аустрија и два пута га враћала Турцима). (Наставак)^

VII При 1К |ра!ј:у XVIII в. Аустријами Цар Јооиф П и ру!ока цајрица Катариш П створише савез за заједаичко ратовање и уготорише пла1Н о деоби турске царевине ^на Балкаиоком Полуострву. Они су о1ву деобу прикрили под им0вом „грчми троуекат", јар су предридели да на југу Евросте,, јужно -од Албаиије, створе слободну грчку државу без Солуна. И ца^р Ј-осиф II и царица Катарина ооеваше све хришћаноке народе у турамоу држав !И да приступе уз ших и да дижу буне противу Турака, обећа1В'ајућ 'И им „богату награду и заштиту". Пре ио што је почет раш, >у беопрадсмом пашалуку је, ио царевој наредби, Т'а1јио примупљао и уређивао добровољце „фрајкорце" гаумовник Михаљевић а у Боши иукоиник Кнежевић. Срби су вершали у својје ослобођење од Турак-а, јер је уз Ауатрију била и Руаиуа и радо су се јављали за добровољце —• „фрајморце". Тајно су прелазили преко Саве и ступали у „фрајморце", ко(ји су били пад командом немачких официра. Али је тада у Београдском Пашалуку било !И засебних народних чета под својим старешинама. Када је рат отпочет (1788. год.) ове народне чете под својим старешинама в^оде борбе са Турцима. Од ових народрих старешина на1јз!натни1ји је био капетан Коча Анђелковић из села Пањевца", близу Јагодине, та се но н>ему овај рат у Србији и памти п^од именом „Кочина Крајина". Брховни заповедник царске во1]оке био је ђенерал Лаудан. Помопнут 1наш1И1М 1нар-одом „фрајкорцима" •— он се (пребаци преко Дунава на брдо које се и 1сада зове „Лауданов шана)ц" и опколи Београд са 1 1сува, док га је друга во^јска тукла са сремаке страНе. Јуришем је заузео ва|р ош. По том је опмолио тврђаву у којоу се био затворио >с воуском Осман Паша. Опкољен са свих страва, и одсечен од осталс турске војске, моја је била приморана Да се повлачи доливом реке Мараве ка Нишу и Краљеву, Осман Паша је пристао на пре-

дају града. Преговори око иредаје Београда почети 1су били 7 окт. (ио нав^ом даггуму) а завршени су у подне 8. оитобра 1789. год. ТурцИ су изашли из Беогјрада са ратном 'спремом и аитним ^оружјем ироз „Отамбол капију" и улоторили 'Су се мрау Дунава а царсма, немачка, војска је на |и(сту капију ушла у тврђаву београдаку. Турска војска је, по том, Дунав!Ом отишла у Видин. Са немачком, царскомј, војамом је у Београд доша)о и ђшерал Лауда(н. Цар Јосиф II и ако |је у ово доба, због болести, био у постељи, веома је се обрадо|В1а1о када му је јављено да је његова воугака заузела Беоирад. Камо је Беопрад због онсаде и борбе страдао, фелдмаршал Лаудан је издао наредбу војсци: да уклони рушевине, да очисти варошке улице и да, у колико (је могуће било, паправи тврђаву и нека утврђења око вароши, ко!ја су била разрушена за времс (борбе и да се што пре створи могућност за !Што већи саобраћај Београда са друтим градовима у царевими. Пор^ед во|Јне команде у Беопраду, фелдмаршал ЛауДан је ноставио и прИ1Ереме1ну варошку (шрадску) уцраву '(магиетрат) оД самих Немаца. За 1вајском цар/ском напрнуо је био многи свет из околине, па и из даљних места, у Београд и настањивали се. Тада <су дошли и многи каиуђерсми редови. Тада је велика турока џамија претворена у католичку црмву. Звона за ову црмву донета оу из фрањевачког манастира из Будима. 0(авећење и прва м'иса у њој одржана де децембра 1790. год. После фелдма!ршала Лаудана и други заповедници 1 града Београда, генерали,, су хитали и радили да1се Београдшто пре подипне, порушени и напуштани делони (мвартоши) града, доведу у ред, јер су се Турци из „дорћола" били готово кави исел(или нри новлачењу турске 1во'јске, (и да ^се прад насели орпским и 'отраним живљем. Зб 'ОГ овога ј-е војна