Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 425

моманда у БеоЈпраду одобрила (фебруара 1790. год.) да се иајми 6000 раденика да раде на поправци утврђења и проширешу њиковом. Ну ове јрадове прекиде претња тадашњег пруоког краља, као и даље ратавање противу Турака. Од Дрине до Тимока, од Бвограда до Ниша наш је народ, „фрајкорци" и друге усташке чете, иадржао' највеће тегобе и борбе са Турцима. Царска в:оаока тада ааузе ше крајеве до Сталаћа, Крушевца и Краљева. Ови успеси ивазваше пруског краља Фридриха Вилхелма I. те 1затражи да се Аустрија измири са Турсмом и да се одрече савеза са Руси|јом. У томе времеиу умре (20. фебруара 1790. год.) цар ЈоСиф II а на ирестооту га наслади млађи брат Леополд II. Стога цар Леополд II није више могао да мисли на продужење рата са Турцима и увидео је био да неће моћи задржати ни Београд нити који други део осиојене земље у Србији. Због оеога је и био наредио тадашњем заповеднику у Беошраду, фелздмаршалу грофу Вашиоу, да из Београда постепено извла-чи велике топове и други ратви материјал и шаље у град Варадин. Уједво му је цар наредио да за „политичке и јуридичке" послове одреди једног ђенаралштабног мауора и (једног во)јничког 'аудитора. Народ није знао ва горепоменуте нолитичке прилике и претње прускога краља, те су трговци и занатлије тражиии, да се уреди отална уирава у Београду и да им се осШгурају грађанска права. У овоме смислу они су послали и молбу цару Леополду у Беч. На ову молбу цар им је, преко војне кома1нде у Београду, одговорио: „да се све 1маг!истратске, пошитичке и јуридичке установе суспандују и да се београдски трговци и занатлије имају сматрати да иду за во<јоком и да се им>ају поДвргнути во1јно|ј јурисдикци'ји". За насељавање у Беошраду било је много пријава беолрадаксхј Војној 1 Команди од Немаца из Виртемберга, Пфалца, Штауера и из друлих месгга, и оив су молили да се, са породицама, населе. А било је и танвих, коуи су долавили 'са тапијама да су им предци за време ауВДријске управе у Београду (17181739. год.) им-али имања па су га сада тражили да им се врати. Али о насељавању у Бео!г|раду ив Беча је Ратни Диорски Савет наредио! Војнојј Команди у Београду: да свакоме не допусти насељавање но да се примају имућни људи и трговци, и добро опробане занатлије. И мноши са овамвим условима, нарочито раније ивбегли, сада су се вратили у Београд и ту населили. Немачке су власти у Беотраду радије примали раније ислужене војнике ве таедајући на народвост. И ведики део 1 до1сељеника био је махом из тих елемената, јер су они били ва влаСти на|поувданији људи, пошто 1је рат још гтрајао 1и Београд се сматрао као рагпни логор. Стога су безброј

молби других иријављеника за насељавање остављане нерешаване »ас! ас!;а«. Сви иокушаји дакле, да (се у Београду грађанска власт организује, да се шрадска аутономија уопостави, као што је, номенуто је, била од 1718—1739 год. нису довелп до циља. Стога власти пису допуштале ни подивање цркава, ни свештеницима ^образовање ма и привремених парохија ни веће населзавање у Београду. Грађани су у свима овим потражнван.и.ма одбијени иод ивговором: да се мора чекати закључење мира. Тада је и тадашњи беошрадски митроволит Дионишје Поповић молио цара и у молби изнео: ,да се он и његова паства, која је за време рата поднела многе патње, и у бор'би храбро истрајала, налаве врло сраћни што су ослобођани и што уживају иод царском заштитом базбедност отога имања; моли, најзад, да му се ивда потврда његогаог чина и достојанства које је рани'је добио' од цариградског патријарха и отоманске ворте". Ну већ се почело по1го1варати да је примирје са ТурциМа закључано', што је јаоно било да ће убрзо доћи и мир. То је престравило- народ, јер ће царока војск-а тада да напуати Србију а наш народ да се опет врати у ропство и изложи оевети тураке воуоке, што је био уатао противу султана. Стога је наш народ кренуо, са породицама, Сави и Дунаву не чекааући да се закључи мир. Већ 2 септембра 1790. год. јавља командант Београда, фелдмаршал гроф Валис дворашом ратном Савету у Бечу да се мноштво' народа скупило на десвој обали Саве и Дунава и да моли да пређу у Срем, Бачку и Банат. Њихово' пресељење је одобрено и избаглице из Србије са Саие пребачене су у Руму а оне са Дунава на о1стрва. према Смедареву и дало им је се издржавање за некогаико дана. Србе су радо насељавали по граничарским областима као сигуран, дисциилвнован и поуздан народ. Из Београда је сто породица молило> ва поесељење и преселили оу се у Земун, Нови Сад, Петроварадин и у друга места јужних поирајина аустријске државе. Ту је било доста и Грка и Јевреја са породицама. Аустријски цар је. шеко Војне Команде, у Беопраду, уверавао Србе, да их Турци 1неће злостављати и нами су поверовали и о^стали у Београду на својим имањима и дочекали повратак Турака. Беошрадски митро1полит православних хришћана. по^менути Диониовје Поповић, је тада такође молио, да му се донусти праселење и да му се даде парохија. Његову је молбу нарочито ирепоручио командант Београда, фелдмаршаи лроф Валис са напоменом: „да је то заолужио што је свуда у иароду гаротурио царав повив (манифест) за устанак еа Турке. (почетком 1778. год.) Цар је ув^ажио молбу митрополитову и наредво је, да му се даде епархија ко|ја ће остати упражњева предтсојећим ивбором орпског,