Општинске новине

Страна 472

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Говор г. Јалжабетића У име хрватских сељака одговорио је г. Д-р Мил. Стојадиновићу г. Тома Јалжабетић, бивши иародии посланик Радићеве странке. Он је рекао: „Господо и браћо, нисам мислио да говорим, али кад ме је подначелник г. Д-р Стојадиновић свима вама представио морам да на његове речи нешто одговорим. У првом реду истичем да је он говорио као жарки родољуб. Ја постављам ствар овако: слогом расту мале ствари . . . Ми смо до сад живели сваки у својој постојбини, раздељени туђим упливом, не познајући једни друге, мислећи да је сваки другом непријатељ, да је душманин и приказујући једно другоме као страшило. То мећутим у Хрватској није било без позадине. Још је у сећању наших стараца. какве је турске зулуме претрпела Хрватска пре 300 и 400 година. Хрватски јунаци гинули су на бранику домовине, али и Пеште и Беча. Морам нагласити да, је јуначки српски народ (Живео!) не само онда него до најновијег доба, до задњег деценија, живео у рату и у борби. И као стари човек знам да су наши оцеви разговарајући се, кад сам био младић, о животу нису говорили о култури, већ о боју и фронтама. Култура је спавала. И зато се не сме приговорити ни нама ни браћи Србима. што нисмо доспели у културном и господарском напретку камо су доспели западни народи од којих ми културу, господарство и пољопривреду попримамо. Зато, браћо и пријатељи, што нисмо сваки сам, можемо бити сви заједно. Истина је да је у почетку нашег уједињења превладало странчарство у толикој мери да се је силом у.једињавала, а. у ствари разједињавало. Свака ствар мора бити одобрена. од оних слојева народа који сачињавају већину. Ја нећу пропустити нагласити да су сви сталежи у народу једнако важни. Узмимо један строј, један мали сат. Ако неки котачић не врши своје функције, тај строј запне, не иде. Тако је и у господарском и у управном владању. Не сме се узети да људи који су високе школе свршили све знају, а сељак је раја, он мора слушати. Господо, теорија без праксе не вреди ништа. И зато она господа која су теоријски учила морали би праксу знати. Жали Боже, наше школство, наши учитељи нису имали дужност да у господарском смислу обучавају. Школовани људи не треба да багателишу сељака, јер сва школана господа колико их има нису кадра принести једну чашицу вина из својих наука или комадић круха, а нити свега што се из земље извуче. Каже се да је то прости занат, а ми видимо: ко се у тај занат не разумије мора страдати. (Тако је). Сви су сталежи потребни, али сваки у свом знању. Нека се наша интелигенција приближи сељаку. Нека јој послужи пример на-

шег узвишеног Краља и нема двојбе да ће Краљевина Југославија за пар година достићи многе и многе, нећу рећи престићи, јер други су од векова били под заштитом наше југословенске раје која је и названа по Немцима одбраном хришћанства, јер смо бранили да османлијско царство не сруши и западне државе. Наша слога треба да доведе до тога да наш народ пође бржим кораком, да пристигне оне. Ево један мали пример из нашег живота. Један пријатељ, учен, који је ту у Србији намештен у служби прича да тамо жене још преду кудељу на паши. То је било и код нас. Али тога данас нема. Зато браћо, што мањка једном нека помогне другом, јер узајамна помоћ подстиче наш заједнички живот. Браћо, ја вас поздрављам и захваљујем вам што сте овако позорно слушали моја разлагања. Господину подначелнику захваљујем што ме је изазвао и молим да се на меродавном месту заузме за ове моје речи." Говор г. Јалжабетића био је бурно поздрављен. Музика интонира „Хеј Словени". Сви присутни устају и певају. КОД „РУСКОГ ЦАРА,, На банкету под „Руског Цара" госте је поздравио у име Београда кмет правник ОГБ г. Исидор А. Протић: Говор г. Исидора А. Протића Драга Браћо, Ви сте дошли да се данас, у пуној поданичкој верности и оданости, поклоните Његовом Величанству Краљу; Краљу Хероју који је у тешким данима борбе и искушења са правом моралном постојаношћу и истрајношћу једног великог војсковође, умео и знао свој народ водити и довести до победа, сјајних и славом овенчаних; ви ћете се данас поклонити Краљу Државнику, који је увек и у рату и у миру умео и знао мудро чувати и очувати најбитније интересе државе и народа и онда, када су они били угрожавани акцијом непријатеља с поља и партизанским прегоњењима унутра; ви ћете одати и исказати своју поданичку и дубоку захвалност Краљу Реформатору, који је својим мудрим актом од 6. јануара 1929. године избавио и спасао народ и државу, показавши нови прави пут којим се мора ићи, и који је својим значајним актом реформе — о подели државе на девет бановина — трећег октобра прошле године ударио камен темељац новом државном уређењу у нашој дивној Југославији. И цео наш народ за кратко време осетио је да је државни брод благодарећи мудром и искусном Крманошу срећно запловио у боље воде. Своју радост и своје задовољство на овом историском важном преокрету народ је манифестовао на тај начин што је похитао у Београд на поклоњење своме народном Краљу. И Ви сте браћо већ четврта депутација из