Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 475

верујемо да нашу слогу и љубав гледа Њ. В. Краљ и радује се што види осећања једних према другима. Ми смо дошли да се поклонимо, али не као што се подмеће неким патрнтом одозго, да нас је ко наговорио, већ својом сопственом вољом, соптвеном жељом, да Му кажемо и кликнемо: Величанство, нека Вас Бог поживи! Никакав патент не стоји на нашим мозговима и ми што чинимо чинимо од срца, а тог патента смо стресли једном и не желимо да нам се више поврати. Свако ко тражи помоћи ван наше домовине биће осуђен од наше стране и добиће наш презир. Ми нисмо за оне који су у Италији, за оне који вребају на наше море, који би га жртвовали, ми хоћемо наше море бранити до последње капи крви. Овако било свакоме који иза границе тражи помоћи. Драга браћо сељачка, ви сви здраво мислите и гледате, ми нећемо ропство у коме смо били, јер имамо један стожер око кога се сви с љубављу окупљамо, стожер око нашег љубљеног Краља." У свом говору даље говорник је позвао присутне да сложно поздраве и претседника владе г. Петра Живковића који је помогао Њ. В. Краљу у Његовом тешком раду и акту од 6. јануара. Сељаци су се радо одазвали и одушевљено клицали претседнику владе г. Живковићу. Исто тако је говорник рекао да заслужују поздрав сељака сви који помажу Краља јер је то дужност свих нас. КОД „ИМПЕРИЈАЛА" Са ништа мање расположење и изразите братске љубави није прошао ни банкет код „Империјала". Ту је госте поздравио одборник Општине Београдске инж. г. Милош Радојловић: Говор г. Мил. Радојловића, инж. Драга браћо, наше руке су већ одавно раширене, а испод наших прсију већ одавно је куцало братско срце, које топи од милоште нашу душу, која давно жели да Вас свом топлотом братске љубави загрли и пољуби, јер нема брата док не роди мајка, а наше су мајке једна мајка, мајка Југославија, коју крвљу, тамницом и вешалима одбранисмо и створисмо је моћном и силном. Мила наша браћо јуначке Хрватске! Штете је велике било, што иђасмо у раскорак, јер дејствовасмо „ко у клин, ко у плочу", а јаз између нас би копан све дубљи и дубљи, од невиђене — али знане — зле руке. И када хтедоше сатанским вихором да нас заљуљају, да би нас бацили у братску крв и видели свој сатански пир, тад наш узвешени брат крв, крви наше, кост кости наше, наш Краљ Александар Карађорђевић громко јекну: „Довде — даље нигде ни корака завађена браћо", и за трен ока би јаз између нас сравњен.

Хеј, мила браћо Хрвати! Хватајмо се у коло цагрљени, да заиграмо над тим заравњеним јазом, да бисмо га утабанили у чврсту гранитну плочу, са које можемо оправдано кликнути љубљеном Краљу Александру Карађорђевићу: И „Твоја дела од 6. јануара и 3. октобра 1929. године, пошкропили су нас још већом вером да смо једно и да идемо ка благостању наше миле Југославије, у којој ће и сваком од нас, као појединцу, несебично добро бити.

Г. ииж. Милош Радојловић Зато нека је проклет сваки Словенац, који мрзи своју браћу Србе и Хрвате, и нека буде проклет сваки Хрват, који мрзи своју браћу Словенце и Србе! Али проклет био и сваки Србин, који мрзи своју браћу Хрвате и Словенце! Јер: један за све и сви за једног. То је наша вера, а за величину и моћ наше миле нам Југославије. Као свесни грађани ступајмо раме уз раме, јер нам је знано шта имамо, а шта можемо изгубити, а непријатељи су већ одавно у сноп груписани. У име Београда, југословенског Београда, престонице наше дичне Краљевине, ми Вас поздрављамо, мила браћо Хрвати, здрављем и животом, желећи Вам, да се у њему осећате као и код својих кућа, а понесите својим милим домовима и наш братски југословенски поздрав. На ноге, мила браћо, да кликнемо Брату нашем, нашем Краљу Александру Карађорђевићу! Живео на многаја љета, са узвишеним Домом! Живела Краљевина Југославија! Живела непобедљива југословенска Војска и Морнарица са Авијатиком! Живео Загреб! Живела Љубљана! Живео Београд!