Општинске новине

Д-р Војислав Кујунџић, лекар

Сачувајмо један крајичак града, као стари ти

Као неоспорни пријатељ нашег лепог Београда, у коме сам се родио, живео и радио, и са једном амбициом да ту и своје последње земне остатке предам првој крематорији на Балкану на упепељавање, нека ми буде допуштено, и ако ће то некима изгледати кдо непозваном, да изнесем неке мисли и предлоге о могућном спасавању једног дела Београда да остане у источњачком, ако хоћете, у турском стилу. На ове мисли навела ме је новинарска кампања, ко је крив за пропадање наших старина и црквених светиња, па чланак нашег охридског владике умнога оца Николаја. Са пуно одушевљења он уста у одбрану оног оригиналног, источњачког типа наших градова на Југу. И заиста, по моме дубоком уверењу, наше јужне општине треба при регулацији и обнављању градова да увек имају на уму и источњачке спољне лепоте. Наш лепи Београд изгледа да је већ прошао прелазно стање од источнога типа ка западном типу зидања и изграђивања. Још се местимице налазе остатци старог Београда. Старо се већ све срушило да направи места новоме, модерноме Београду. „Београдске Општинске Новине" врло ревносно доносс слике старога и пореде их са монументалним фасадама новог Београда. Али кад се у мислима прошетамо по великим градовима цивилизоване западне Европе, наићићемо на једно изненађење, да се поред новог изграђеног града увек показује и стари делови града. Оригинални еврејски кра јеви, т. зв. „Гето", показују се странцима као реткост и старина једног модерног града. Беч

и Пешта су стварали из почетка своје старе домове, улице и пијаце. Ко се не сећа А11\\^еп-а и Оз Вис1а Уаг-а, где је покушано да се рестаурира стари део вароши. Рим и Атина имају своје стародревне рамске и јелинске старине на које су поноситији, него ли на модерне крајеве. Франкфурт на Мајни рестаурирао је велику палату, где су се крунисали немачки средњевековни владари, извлачећи циглу по циглу, камен по камен, да држе у целости ту историјску зграду. Баш у том граду никоме не пада на ум да просеца и руши ону тесну (1У* метар) уличицу, где се налази једна кућа чувених европских банкара Ротшилда. Али прошетајмо и нашом земљом, па ћемо видети колике примамљивости имају Сарајево и Скопље својим источњачким малама и пазарима. Кад год сам обилазио та два наша лепа града, све своје слободно време пробавио сам у тим крајевима града, и уживао сам у заиста оригиналним типовима кућа и дућана. Све ово навело ме је да размислим, да ли не би и Београд могао сачувати нечег источњачког из „доброг" времена. Са радошћу могу одмах поменути да се у овом смислу већ нешто и учинило. Његово Височанство, наш Принц Павле, давно је запазио лепоту старога конака Кнегиње Љубице у Богојављенској улици, у непосредној близини београдске Саборне Цркве. Кроз ту зграду су се ређала разна надлештва најзад и дом за глуво-нему децу, која су ту стару грађевину и довела до потпуне пропасти и оглашена да је већ дотрајала и склона паду-