Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ=

Страна 479

официра и ратника, умољен за то због болести једног одборника који је бно одређен. Г. Радосављевић је рекао: Говор г. Радосављевића — Господо и браћо, прву чашу дижем у здравље првог Грађанина наше Краљевине, највећег војника међу краљевима, највећег Пријатеља сељака, Њ. В. Краља Александра Првог. (Народ је устао и двораном се заорило клицање: Живео, живео!; музика је интонирала химну). У нашу Престоницу долазило је више депутација. Наш град је био од увек град у коме се скупљала наша браћа и драги гости из свих крајева наше проширене Краљевине. Ми смо их све дочекивали радо. Али ова депутација својим изгледом и саставом издваја се од свих досадашњих депутација. Њу сачињавате ви, сељаци из братских бановина Савске, Дринске, Приморске и Врбаске. Ви долазите да посетите свој сељачки Београд, свој престони град. Београд је у основи сељачки град, њега су ослободили ваша браћа сељаци Шумадинци, Карађорђеви усташи, који су пре 150 година овде на месту на коме ви данас седите својили турске шанчеве и на хиљадугодишњим зидинама први пут поболи заставу слободе. Сељаци су Београд населили, они су изродили варошане, или, како их ви зовете „господу", —- који данас станују у овим великим кућама и који су примили европску културу, али су у основи остали сељачка деца. Било је за ових десет година између нас и неразумевања, за која сељачки народ није крив, било је тренутака када је изгледало да све жртве Шумадије и сва ваша страдања по аустриским тамницама и на вешалима, —• да ће све то бити узаман. Али благодарећи мудрости нашег узвишеног Краља (Живео!) и Његове одлучности да јединство спасе по сваку цену, ми смо данас пребродили ту велику кризу и налазимо се на најбољем путу да постанемо сретна и јака земља. Ви ћете за неколико момената ступити пред Њ. В. Краља Господара, да Му заблагодарите за сва до-

брочинства које је 6. јануар донео и да Му заблагодарите и кажете да је и по вашем мишљењу то једини пут који води у јаку и сретну државу, — пут на коме ће Он наћи цео Свој сељачки народ. Кад се вратите из Његовог Двора (Живео!) и будете дошли својим домовима, поздравите своје миле и драге и реците свој браћи шта сте у Београду чули и осетили. Кажите да Београд није оно што су о њему говорили непријатељи народног и државног јединства; Београд је био и остаје заточник велике Југословенске идеје, коју носи Њ. В. Краљ, идеје за коју је наш народ вековима полагао своје животе, за коју је умирао да би доживео њено рађање и њен триумф. Реците да је Београд ваш колико и наш, и да ће он и у будућности бити први када се од њега буду тражиле жртве. Живео сељачки народ и живела Југославија! Пошто се клицање народа утишало, устао је и одговорио Маријан Билић-Прцић, члан општинског већа у имотској Студеници: „Браћо, (сви смо ми браћа: и сељаци и интелигенција) нека живи наш премилостиви и преузвишени Владар Њ. В. Краљ Александар Први, кога је сам Бог послао... (Народ је те речи прихватио клицањем а музика је засвирала химну). Браћо сељаци, ја сам путовао по свијету и видео сам шта значи слога. У Немачкој има толико државица, али сами они кажу: „Ми смо Немци". Али и ми смо браћа, Југословени! Није, истина, било дуго праве слоге, али је дошао узвишени нам Краљ и објавио и казао: „Ја и Мој народ". (Живео!) Ми смо браћа сељаци и имамо својих суседа. Када виде код нас да је један брат игра, ДРУ™ пије, трећи не ради, они се веселе, а кућа пропада, — а кад се браћа држе слоге онда не могу душмани ништа. Зато живела слога и братска љубав! (Живела!) Ми сад не дамо да нас нико други води; нека нас води наш премилостиви и преузвишени Владар, Краљ Александар Први!"