Општинске новине

(ЈГ1ШТИНСКЕ НОВИНЕ

= Страна 515

И ГРАД БРНО ЈЕ САГРАДИО НОВ КРЕМАТОРИЈ Ту скоро је било речи у „Општинским Новинама" о грађењу новог и великог прашког Крематорнја у Страшницама, који ће бити један од највећих досадашњих завода за спаљивање мрваца у Европи. У међувремену, пак, Брно, други град Чехословачке, већ је у том погледу претекао престоницу, те је у кедељу 6. априла извршио свечано освећење свог новосзграђеног општинског Крематорија. Ако је у данашње доба Крематориј већ сам по себи необична зграда, с обзиром на отпор, који се још са тодиких страна ја:вља лротив спаљивања мртваца, то ће Брнски Крематориј, дело архитекте Ернеста Визнера, с обзиром на своје техничке и архитектонске особености, свакако бити и независно од своје намене, једна од најинтересантнијих грађевина у братској Чехословачкој Републици. Нови брвски Крематориј подигнут је на висоравни, иза брнског средишњег гробља, <својом необичном силуетом доминира сликом града, контрастира са Шпилберком, сведоком прошлости, и торњевима толиких старочувених католичких цркава. Оригинална, као што је и спољна појава Крематорија, јесте и основна мисао, којом се у раду руководио стваралац Крематорија, архитекта Визнер. Пошао је са тачке гледишта да Заеод за Спаљивање Мртваца не може да се ематра с једне стране као каква црква, а да с друге стране опет не може бити обична дворана као и свака друга. С тога је саградио као неко двориште, које је покрио стакленим кровом. Главна дворана за спаљиваље мртваца према томе нема прозора, пошто светлост добија с крова. С краја ове стаклене дворане налази се апеида, простор ограђен алабастерским зидовима, где се полаже мртвачки ковчег. Што се везе између та два простора тиче, то је арх. Визнер решио проблем на врло оригиналан начин, како у техничком, тако и у идеолошком погледу: После опела (односно грађанске свечаности, која исто замењује у случајевима, кад покојник припада вероисповести, која још не допушта спаљивање уз верске одредбе), између речене апсиде (т. ј. простора где се налази ковчег) и главне дворане, где се налазе породица ,сродници, пријатељи и поштоваоци, затварају се алабастерска врата, док се у исто време на задњем делу апеиде отварају врата, што воде пут просторија за само спаљивање, к'уд се ковчег одвлачи на покретним тракама. Чим је то извршено, врата кроз која је изишао ковчег опет се затварају, а опет се отварају врата између апсиде и дворане, где се налазе учесници на погребној свечаности.

Учесници при обреду сад гледају у празну апсиду, чији се алабастерски зидови, осветљеним јаким рефлекторима, сијају као ужарени, те символизирају једновремени акт спаљивања. У техничком погледу је инсталација врло једноставна, а у моралном погледу — тврде они, који су присуствовали првим пробама — нема ничег позоришног, филмског, што бн могло да вређа пијетет кога од учесника на свечаности. Изглед брнског Крематорија (дело Ернеста Визнера) Од осталих делова зграде ваљало би поменути бочна крила, у којима се нглазе помоћне про-сторије: завод за смештај сандука пре свечаности, завод за лемљење жара („урна"), просторије за административно и техничко оеобље, соба и канцеларија за надзорног лекара, завод за крвање и хлађење венаца и цвећа и т. д. О галеријама, по којима ће бити постављене жаре („рне") са пепелом покојника, читалац себи донекле може стварати суд из наших слика. Не располажемо за сада довољним подацима о томе, да ли се ове просторије по броју и обиму могу мерити са одговзрајућим просторијама овде по пројекту већ писано! прашког Крематорија у Страшницама, који с^ сад још гради. Ма какво гледиште ко и заузимао о питању спаљивања мртваца, неоспорно је, да је град Брно, град у коме и онако толико контрастира дим из кадионица безбројних великих цркава са. димом из јсш многобројнијих фабрика, — дошао до нове и оригиналне грађевине, која је знатно увећала углед ствараоца те зграде, архитекте Визнера, коме је у међувремену, у друштву са архитектом Гочарем, поверенс- и грађење палате Чешке Удружене Банке у Прагу.