Општинске новине

Страна 466

== ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

за част и слободу народа, поново и свечано подвлачим значај непобитне историјске истине, да ће Београд, наша заједничка престоница, и на даље бити будан чувар националних тековина и неустрашими борац у одбрани скупо плаћеног јединства, онда сам том изјавом нагласио само историјску мисију, коју је почео да врши бесмртни Вожд Карађорђе са својим јунацима у гуњу и опанку, а наставио Вождов унук блаженопочивши Краљ Петар Велики Ослободилац и Његов Син, наш народни Краљ Александар I, пред којим ћете за који час излити осећаје своје топле љубави и оданости, документујући тиме на начин достојан хвале, да наш народ са њему својственим одликама уме да цени своје великане. (Поновно клицање: Живео народни Краљ! Живео!)

Г, Д.р Милослав Стојадиновић поздравља депутације.

У овом часу одушевљења Београда за вас и мисао водиљу којој захваљујемо да вас можемо опет поздравити, ми не смемо заборавити да данас цела земља узима видног учешћа у дочеку наше браће, да је у духу јединства сједињења с нама, и да се искрено радује свима променама које наступише на пољу измирења некад завађене браће. И не само да је с нама, него, тако исто, она с правом очекује, да ће ове сјајне манифестације народног зближења бити срећан почетак бољих времена и предзнак потпуног сређивања свих прилика у држави, које се не може извести без међусобне љубави, слоге, трпељивости и најшире радљивости народа у свима правцима националног стваралаштва. За разлику од недавних манифестација представника народа из свих покрајина, које је Београд дочекивао са истом љубављу, ова данашња манифестација највећа је, и ван сваке сумње, једна од најзначајнијих како с обзиром на већ наглашено учешће делегата у тако великом броју, тако исто и због после-

дица које резултирају из позитивног преокрета у држању браће са обе стране, до јуче разједињене и намучене ситним зађавицама, које не бејаху у складу са стварним благостањем народа и државе. Исто тако преимућства ове наше сјајне манифестације љубави и свести треба тражити и у поновном наглашавању идеје сељаштва, његове снаге и величине оног сељаштва, које је кроз векове чувало народно име и традиције, обичаје и навике, једном речју све оно што и данас доприноси да је сељаштво главни стуб наше државе, а оно ће то остати и у даљној будућности. — Ми верујемо тако исто, да ће значај ових свечаности одјекнути далеко преко граница наше отаџбине. То нарочито важи за све оне који прижељкују нашу неслогу, заснивајући своје тежње на међусобном мрцварењу и безумљу Југословена. Ово данашње народно славље, које своју снагу црпи, на једној страни из апсолутне потребе народа за вечном заједницом на другој пак из његовог историског завета да чува наслеђе својих јуначких предака, разбија и последњу илузију појединаца о могућности нарушавања наших националних тековина, па ма откуда сличне илузије долазиле. За нас је најважнија света мисао чувања интегралног јединства, и њу морамо истаћи изнад свега. Она мора да господари над свима нашим активностима унутра и споља, и да остане увек света и неприкосновена. У оквиру те мисли нека се свако опредељује по своме нахођењу, увек истичући интерес целине као залогу за заштиту властитих интереса, и тада неће бити ни лутања ни трајних несугласица. Па када истичемо важност те основне мисли, са напоменама о неодложној потреби свих народних слојева, како са села тако и града, да је чувају, негују и у истој националној свежини предају млађим нараштајима, када и вас, браћо, свесно осећање потребе да ту мисао нагласите, води у своју престоницу у овако великом броју, онда се ја питам, заједно са вама: има ли шта лепше и природније у овом свечаном тренутку, него да главном чувару народног јединства изразимо своју дубоку оданост и хвалу, нашем Југословенском Краљу Александру I и Његовом Краљевском Дому. (Сви присутни бурно прихваћају: Живео Краљ! Живео Краљевски Дом!) Случај је хтео, да ваш долазак падне баш у дане Христовог Васкрснућа, и да оба дела нашег народа, православни и католици, прославе Васкрс истих дана. Нека би и то поклапање осећања и славља било предзнак јаче међусобне хармоније народа на послу, који треба да нас одведе најјачем испољавању свих снага наших на привредном и културном пољу. У то име: Добро нам дошли! Кад је г. Д-р Стојадиновић завршио свој поздравни говор, пришао му је г. Иван Радић и два пута се пољубио са њим. А кад се оду-