Општинске новине
Страна 552
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Умирање од најглавнијих болести у престоницама европским на 100.000 становника
Број
НАЗИВ ПРЕСТОНИЦЕ
Год.
Год.
Год.
Год.
Год.
Год.
Год.
1902
1903
1904
1905
1906
1907
1908
1.
Берлин
217,6
206,6
207,5
186,2
182,8
2.
Минхен
272,5
254,8
257,8
246,5
229,4
3.
Дрезден
223,4
215,2
200,0
184,1
180,3
4.
Хамбург
182,5
166,4
158,5
154,9
133,4
5.
Штрасбург
221,3
211,3
167,7
212,3
194,4
6.
Беч
344,0
334,0
314,4
289,4
275,3
7.
Праг
690,6
353,4
707,7
634,9
631,2
8.
Цирих
182,8
212,2
178,6
397,0
183,4
9.
Париз
387,8
383,2
381,3
10.
Лондон
166,4
159,2
166,4
147,8
138,6
11.
Брисел
238,3
204,6
211,0
204,4
12.
Хаг
125,2
129,3
92,2
144,2
132,0
13.
Копенхаген
119,0
141,0
149,4
147,0
147,8
14.
Штокхолм
231,0
216,6
227,3
210,0
249,3
15.
Христијанија
203,8
312,8
219,9
229,3
216,7
16.
Москва
261,3
280,8
287,3
222,3
271,8
17.
Варшава
237,7
229,1
242,6
246,3
235,1
18.
Букурешт
36,8
377,6
433,0
343,7
19.
Атина
382,6
358,0
382,6
393,3
234,2
20.
Мадрид
243,4
256,7
275,4
237,9
21.
Рим
179,4
169,0
160,6
163,9
22.
Београд
635,0
638,7
840,3
840,3
720,0
688,6
велико, те Београд стоји на челу у овом погледу. Носи рекорд и сада као и пре рата у умирању, те следствено и у броју оболелих од туберкулозе. Још непрестано је сваки пети смртни случај од туберкулозе, док је у другим уређеним градовима 10. или чак и 15. случај. Али ови су бројеви врло релативни и мора се имати на уму нагли и неприродни прилив становника у Београду за последњих десет година ако се жели правилно просуђивати. Од пописа у 1921. год., кад је број становника износио 111.740, по попису од 1929. год. (у априлу) нарастао је на 226.289. Разлика од 114.549 није настала природним прираштајем него приливом свежих, здравих народних маса, а поглавито радника и сељака који су долазили у Београд за радом. Београд је после рата дошао у нарочите прилике, поставши престоницом једне велике државе, те је и његов нагли пораст у становништву потпуно разумљив. Врло је тешко редуцирати овако ненормалан прираштај приливом нових маса, кад немамо никаквих поузданих података о усељавању. Природни прираштај у Београду је био у послератним годинама незнатан: 1922. 1,75 на 1000 становника 1923. 4,40 1924. 8.57
Али ако узмемо да је природни прираштај Београда средњи прираштај у Југославији т. ј. на 1000 становника имали бисмо по прилици овакво кретање становништва:
1922. год. 1923. „ 1924. „ 1925. „
113.405 151.106 116.832 118.584
1926. год. 1927. „ 1928 „ 1929. „
120.358 122.162 123.993 125.846
Ако бисмо према овом редуцираном броју београдских становника прорачунали умирање од туберкулозе, добили бисмо умирање од туберкулозе на 1000 становника:
1926. год. 1927. „ 1928. „
4,8 4,8 5,8
Београд, дакле, због несразмерног прилива свежих здравих маса са стране показује привидно опадање туберкулозе. Стварно умирање Београђана од туберкулозе данас је веће него што је општа смртност од те болести у нашој земљи и далеко веће него у осталим градовима Европе. Има више социално-хигијенских момената, који су морали утицати неповољно на здравље београђана и на ширење туберкулозе. Становништво — према податцима Средишњег Уреда за Осигурање Радника попречни број осигураних радника на подручју београдског Уреда био је: