Општинске новине

Страна 554

оПШТИНСкЕ МОВИНЕ

стањено 2408 лица, те на једно лице долази 0,54 одељења или на два лица једно одељење. Али од ових 1310 одељења је служило као претсобље 11, за кување 157, за кување и спавање 392, за спавање 711 за дневну или радну собу 39. Скоро једна трећина просторија служила је и за спавање и за кување неоспорно нехигијенски. Како су неповољне прилике биле у овим породицама види се из односа броја становника и броја просторија: у 30 станова са 1 одељ. станова је по 3 лица

У

24

»

1

»

»

»

»

4

' ,п

У

6

п

»

1

»

»

»

»

5

»

У

6

»

»

1

»

»

»

»

6

»

У

2

»

»

1

Г>

»

»

7

»

У

62

»

»

2

»

»

>7

5

Г)

У

27

п

V

2

»

»

»

6

»

У

15

»

»

2

»

Г)

»

7

»

У

9

«1

»

2

»

,

8

»

У

5

»

Ј)

2

п

9

У

7

»

»

6

»

»

»

7

»

У

2

»

3

»

»

00

У

1

у>

3

»

»

»

п

9

»

У

2

п

»

3

»

»

»

11

»

У

1

4

»

п

»

17

9

»

У

1

»

4

»

п

»

»

10

»

У

1

»

4

»

»

»

11

»

У 352 одељења становало је 1061 лице. Међу овим неповољним одељењима има 424 са недовољном висином (125—260 см.), те према томе и без довољно светлости и проветравања. Још горе је са постељама. На 100 лица има 83 постеље. Испитивања Јатаган-мале, која је постала из послератне оскудице у становима вршена су у лето 1924. год. Том је приликом утврђено на 8000 м 2 површине 490 зграда или просечно 163,26 м 3 на једну зграду. Од ових зграда служе: за становање 44 за спавање и кување 422 за становање кување и рад 8 за радионице 16 Куће су биле саграђене: од блата и даске 209 од цигле 191 од самих дасака 14 од набоја и черпића 46

У свима зградама је било одељења:

за становање 421 за кување 108 за становање и кување 346 за друге сврхе 224 за радионице 16 за радионице и стан 8

Свега 1123 На једну зграду пада одељења: у 116 кућа по једно одељење или 22,36% у 133 „ по два одељења гош 28,05% у 5 „ више од 5 одељења. У овом насељу живело је 1877 становника. На једног становника долази 4,26 м 2 простора, 0,6 простора од укупног броја или 0,4 од просторија одређених за становање. Због тога једна просторија за становање пада на 2,14 лица. Само 30 одељења или 3,4% има висину преко 2,70 м., а 49 или 5,6% одељења имају висину испод 2 м. Овакве станбене прилике су и по осталим деловима Београда, где су насељени раденици и сиротиња, што се најбоље види из података Др. М. Врачевића (антитуберкулозни диспансер). Од 3604 туберкулозна болесника живело их је 366 или 10,1 % као самци, а 3238 или 89,9% у породицама. Од 3604 болесника, који живе у заједничкој соби имају засебну постељу 71%, немају засебне постеље 29%. Од 3238 туберкулозних

породица: има само једну одају 14% има по две собе 14% више од две собе 12% имало само једног болесника 74% имало више болесника 26%

Ови бројеви говоре речитије него ишта о односима стана и туберкулозе. Исхрана је несумњиво трећи важни чинилац за инфекцију и ширење туберкулозе. Просечна годишња потрошња појединих животних намирница на појединог становника Београда позајмљена је из чланка Др. Стојана Павловића. Исхрана Београда (Општинске Новине 1929., бр. 12, стр. 7.). По Гротјану је потребно годишње просечно: цереалија 275 поврће и кромпир 270 масти 30 меса 60 млека 350 шећера 30