Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 559

Смртност од туберкулозе одређује се обично према броју становника. Као јединица становништва узима се 100.000. Тако на овај број становника умире сваке године од туберкулозе у Канади 88, у Америци 96, у Данској и Холандији 100, у Енглеској 106, у Белгији 111, у Немачкој 133, у Норвешкој 153, у Италији 162, у Француској 190, у Чешкој 250 лица, и т. д. А код нас? најмањи број смртности забележен је на Новом Селанду 50 а највећи, за сада, код нас. Ми, истина, не стојимо на последњем месту. Има и иза нас још. Тек ми се налазимо међу последњима. А како стоји, у томе погледу, наша престоница ? Ништа боље. Према статистици умрло је од туберкулозе прошле године у Београду 800 лица а број становника, према последњем попису, износи око 240.000, значи да је умрло око 333 на сваких сто хиљада становника. Али пошто ови бројеви не изгледају тачни, а и други разлози говоре за то, биће да је смртност од туберкулозе још много већа у Београду. Према томе јесмо ли ми културан народ? Нисмо. Па шта раде културни народи да не умиру тако много као ми? Проста ствар, боље се чувају и лече него ми. А како се лечи туберкулоза? Као што је туберкулоза по својој природи један биолошки проблем, исто је тако и лечење туберкулозе један социолошки проблем. О томе ће Вам други говорити. Ја ћу бити слободан да Вам о томе кажем само неколико речи. Лечење туберкулозе обухвата два задатка: лечење болесника и одбрана здравих. Пошто се многи туберкулозни болесници, из разних разлога, крију, а други, много већи број, не знају за дуго да су туберкулозни, те једни и други пропуштају згодан час да отпочну своје лечење на време, то је потребно да се туберкулозни болесници истражују по домовима, школама, радионицама и (свуда где се заједнички живи, па онда да се као сви заразни болесници изолују и лече по правилу, а њихове породице и лица из њихове околине да се саветују, а по потреби и помажу, да се не би разболели а када се разболе, да се сами на време јављају лекарима за савет. Дакле, за лечење туберкулозе ми за сада имамо три главна оруђа: 1. Диспансере, за истраживање, саветовање, помагање а евентуално и лечење туберкулозних болесника, који морају да остану код својих кућа, 2. болнице, санаторије и друге сличне установе за изоловање и лечење осталих туберкулозних болесника и, најзад, 3. обавештавање народа о туберкулози. Да би лечење туберкулозних болесника било успешно, како за њих саме у погледу

ч

Прва литија против туберкулозе у Београду 1925. г. оздрављења, тако и за здраве у погледу њихове заштите од туберкулозе, потребно је, да се болесници почну лечити што раније, н зато се истражују, и, да сваки од њих има своју засебну собу или бар постељу, по могућству ван куће за становање, у болницама, санаторијима и др. Број туберкулозних болесника је огроман и за све њих не би било могућно спремити засебне постеље па ма како држава била богата. У осталом за све и нису потребне постеље ван куће, пошто се многи болесници могу лечити и радити своје послове. Узима се да би за успешно лечење туберкулозних болесника и заштиту здравих од исте болести у једној држави било довољно да има онолико постеља за туберкулозне болеснике, колико у њој годишње умире лица од исте болести. Наравно, да и ово није тако лако остварити и број постеља, и према овом кључу, врло је различан према држави. Ако узмемо за јединицу броја умрлих од туберкулозе 10, онда број постеља за лечење туберкулозних болесника у разним државама за сада је приближно овакав: у Јапану и Чешкој 1.5, у Француској 3.3, у Немачкој, Швајцарској и Холандији 4, у Енглеској 6, у Америци и Ка-