Општинске новине

Страна 580

ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ

сти, онда нам се туберкулоза појављује у свој својој страхоти, ужаснија него помор од куге или колере, грознија него иједна болест за коју човечанство зна, свирепија него садистичка машта феничанског бога Молоха, у чија су усијана челична чељуста феничанске мајке бацале своју децу!...

Двориште XIV. реда Јатаган-Мале. Деца спавају у ла. довини испред куће. Поред њих налази се неограђеко ђубриште. У кући од једног оделења живи Н. Н. ножар, са женом, таштом и троје деце. Доселио се пре две године из Азање и купио ову кућу за 6.000 динара. Снимак д-р С. Мандил.

једном часу, видно, демонстративно, пред нашим очима само једну чету наше деце, сви бисмо скочили као један човек у борбу противу ње! Али она подрива полако, на целој линији нашег животног фронта, полако али стално; подмукло али упорно, — и зато борба противу ње не усталасава масе; не буди громке крилатице, не врши моралну мобилизацију једне у истини душевно здраве расе као што је наша! А кад би се у организованој и систематској борби противу туберкулозе дигли сви ми: и држава, и бановине, и општина, и школе, и цркве, манастири, витешка и културна друштва, једном речју мобилисао цео народ и физички, и духовно, и финансиски — туберкулозна неман не би, додуше, ишчезла, али би јој се крила спржила и стотинама хиљада жртава ишчупали би се, да их не прождеру њене аветињске чељусти, и спасли би милијарде динара народној привреди! Јер ниједног момента не треба губити из вида, да је туберкулоза у суштини социјална болест, код нас по несрећи још и народна болест, и да средства у борби противу ње морају бити по превасходству социјална, еко-

Београдска беда: туберкулозка мати, чиновничка удова Н. Н., у једној поломљеној шупи, чије су рупчаге затиснуте старим коритом и неким иструлелим гредама. Снимано на месец дана пред несретничину смрт. Снимак г. д.р М. Врачевића.

Па ипак, и пред овим најстрашнијим непријатељем нашега народа, наше расе, ми стојимо пасивни, без организованог отпора, резигнирани, мртви. Чудна је психологија нашег народа! Кад би туберкулоза покосила у

номско-културна, а никако лична и искључиво медицинска! Докле год умно човечанство, његов геније, не пронађе какав серум противу туберкулозе, као што је Џенеров серум против бо-

;.ч. .