Општинске новине

Страна 610

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ЗАПИСНИК X — Друге Редовне Седнице Одбора Општине Београдске, одржане 25, 28, 29. и 30 априла и 1. и 2. маја 1930. год. у 6 часова по подне.

Председавао Претседник г. Милош Савчић. Деловођа, г. Божидар Павловић. Потпретседници г.г.: Д-р Милослав Стојадиновић и Војислав Зађина. Од одборника били су г.г. :Свет. Гођевац, Тјеш. Старчевић, Д-р М. Недељковић, Јов. Дравић, Драг. К. Милошевић, Ник. Ђорђевић, Д-р Лазар Генчић, Триф. Јовановић, Петар М. Гребенац, Негослав Илић, Ђура Бајаловић, М. П. Радојловић, инж. Јов. Мисирлић, Јоца Поповић, Д-р Страш. Љ. Милетић, Милован Матић, Бранко Поповић, Д-р Драг. Аранђеловић, Дим. Станчуловић, Д-р Љуб. Стојановић, Мих. Л. Ђурић, М. М. Стојановић, инж. К. Букавац, Ранко Живковић, А. Фирт, К. Гиновић, Драг. Матејић, Р. Ј. Јовановић, Д-р Александар М. Леко, X. М. Ребац, Ст. К. Трпковић, Јосиф Фрид и Влад. К. Петровић. 1. Прочитан је и примљен записник од 15. априла т. г. Одборник г. Драгољуб Милошевић, поводом заказивања седнице за 10 часова пре подне и друге за 6 часова по подне скреће пажњу Суду на већ донету одлуку да се седнице заказују само за 6 часова по подне. Претседник г. М. Савчић изјављује, да је за ову седницу изузетно овако поступљено, због важности питања доношења буџета, а да ће се у будуће седнице заказивати само у 6 часова по подне. 2. Деловођа одбора саопштава да се извинио одборник г. Благоје Антонијевић, због болести. 3. Код тачке дневног реда „Предлог буџета за 1930. годину" деловођа одбора прочитао је експозе Суда о буџету. Одборник. г. Д-р Милорад Недељковић прочитао је извештај буџетске комисије о предлогу буџета, напомињући да је буџетска комисија у дванаест одржаних седница претресла предлог у детаљима и изјаснила се, да се овакав предлог буџета може поднети одбору на одобрење. За овим се развила начелна дебата у којој су узели учешћа и то: Одборник г. Д-р Драгољуб Аранђеловић у своме говору истиче да је овај буџет већи од прошлогодишњег буџета за 40,000.000.дин., а да су лични издатци већи за 1,500.000 динара, што доказује да је тешко свести личне издатке на ону меру коју Управа жели, али коју не може постићи и поред најбоље воље. С обзиром на опште економске прилике и привредно стање земље, буџет се не би

смео повећати, јер београдско становништво то не може да издржи. Као мера за олакшање сношења терета, који проистичу из буџета, г. Аранђеловић препоручује две основне мере. Прва је да се грађевински реон Београда смањи, на пр. од Града до Славије, и да се забрани свако накнадно проширавање тога реона. Друга је да се сва општинска привредна предузећа предају приватним друштвима у експлоатацију. Тада ће режија коштати много мање, а живот у Београду биће лакши и јевтинији. Одборник г. Милан Стојановић као члан буџетске комисије изјављује, да у комисији није постигнуто јединство погледа на овај буџет, већ да је сваком члану комисија остављала да у одбору своје гледиште може слободно изнети. Наглашава да општински Суд није постигао онолике уштеде, колико је обећао приликом доласка на управу и да је Београдско грађанство сувише оптерећено општинским дажбинама. Овај буџет је тежи од прошлог и зато ће он поскупити живот у Београду и отерати из њега рад и капитал у оближња места. Према целокупном утиску који је добио г. Стојановић не може да прими на себе одговорност да саветује да се за овај предлог буџета гласа. Претседник г. Савчић одговара на примедбе г. Стојановића и изјављује да је буџет на материјалним издатцима мањи него прошли, а да повећања долазе по новим законима, који Општини Београдској стављају око 15,000.000.— динара нових терета. Даље предвиђено је 26,000.000 за отплату старих дугова, чега у прошлом буџету није било, и ако су дугови постојали. Затим је предвиђено пет милиона динара за исплату интереса по дуговима који се не могу платити. Општинска управа затекла је 130,000.000.динара летећих дугова, и њихову исплату мора регулисати. Што се прихода тиче, њихово предвиђење ишло је споро са разлога, што су скоро доношени закони, на основу којих се ти приходи имају прикупљати. При процени прихода Суд је био врло строг, и може се рећи да се није подавао оптимизму. Што се тиче личних издатака новим буџетом, то је питање решено на сасвим другој основи, према Статуту, и више се не могу лични издатци исплаћивати из материјалних издатака, као што је то раније био случај. У овом предлогу има позиција које само повећавају буџет, а стварно не значе повећање, као што је случај са зидањем болнице из фонда пок. Николе Спасића за суму од 6,500.000.— динара. Одборник г. Негослав Илић понавља своје мишљење које је дао и у буџетској коми-