Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 611

сији, да је буџет већи од прошлогодишњег, и да су повећани терети које Београђани имају да поднесу, што ће нарочито тешко пасти на сиромашно становништво. Општина треба правилно да распореди све терете на грађане Београда, према њиховим приходима и имањима, по прогресивној скали, остављајући потребан минимум за живот. Трошкови око уређења вароши треба да падну на сопственике имања, у колико њихова имања добијају у вредности. Супротно г. Аранђеловићу, мисли, да Општина треба све своје потребе и послове да израђује у својим радионицама, јер ће тако сиромашни свет доћи до рада. Истиче да су лични издатци велики и да у Општини има извесан број високих државних пензионера, који су запослени као хонорарни чиновници, а има маса младих школованих људи који желе рада, али га не могу добити. Замера што Општина даје велике суме као помоћ разним друштвима а исто тако што се даје помоћ и за подизање цркава, док се готово ништа не ради за ублажавање станбене кризе. На крају изјављује да не може дати свој глас за буџет. Претседник г. Милош Савчић изјављује да Општинска управа није повећала ни једну таксу, изузев обласни прирез од 19% на 20% и таксу за пренос имања у 1%. Међутим такса на воду је смањена, јер је редовна потрошња воде повећана од 1.500 на 1.800 литара, што ће учинити да се осети знатна разлика у корист сопственика имања. Одборник г. Д-р Лазар Генчић у своме говору износи да је Београд у погледу туберкулозе дошао на прво место, и да је крајње време да се приступи стварној борби против те болести. Пре свега потребно је да Општина дође до једног свог санаторијума за многобројне туберкулозне становнике и предлаже да се у буџет унесе сума од најмање два милиона динара за подизање овог санаторијума. Исто тако предлаже да се Друштву Кап Млека повећа помоћ на 40.000.— динара. Осим тога моли да се у буџет унесе и сума од 100.000,-— динара као помоћ Београдском Женском Друштву за подизање Дома Госпођа. Одборник г. Д-р Страшимир Милетић упоређује рашћење буџета Београдске Општине оД рата па до данас и каже да је то појава која за финансијера значи много, јер се треба упитати да ли није дошао моменат, када се више грађанство не сме оптерећивати. Повећана је трошарина, а сада Суд предлаже увођење преносне таксе, коју је и држава морала смањити од 6% на 4% а са овим повећањем онз. ће у Београду износити 5%. Не верује много у приход од ове таксе, јер он зависи од вредности обрта учињеног у току године. Износи да хигијенске и санитетске прилике у Београду нису уређене и

више пажње је посвећено личним питањима у одељењу за социјално и здравствено старање него питањима контроле воде, животних намирница и т. д. Говори о подизању школа, школској хигијени и тражи да у свима овим питањима даду своје мишљење стручњаци хигијеничари, затим се задржава на просјачењу у Београду, које даје ружан утисак да се општина не стара о невољницима и болеснима^ Општинску администрацију треба боље организовати и треба приступити стварању централног књиговодства, јер је то неопходно за проучавање општинских финансија и контролисање буџетских ставки прихода и расхода. Буџет треба радити на време и систематски, а не у сред или при крају године, када је буџет у ствари само ликвидациони. Поред свих замерака, изјављује да ће гласати за буџет, јер је он Општини потребан. Одборник г. Петар Гребенац у своме говору замерава што је буџет оволико велики, јер је цифра од 370,000.000.— динара огромна и излази да је сваки становник оптерећен са око 1.600.— динара. Заборавља се да смо ми земљорадничка земља, већ хоће да се ствара нека величина и да се од Београда направи мали Лондон или Париз и то за неколико година. Поред тога што је буџет претерано велики, он није ни реалан. Предвиђена је преносна такса 1%, која није још ни озакоњена, а питање је хоће ли то и бити, јер је државна власт ту таксу већ једном смањивала. Да би Општина добила предвиђени приход од ове таксе, требало би да се обрг попне до суме од триста милиона динара, што ће се тешко постићи с обзиром на данашњу кризу. Обласни прирез у 20% иде у општинску таксу, а тако исто и приход од алкохола и кулучарине. Осим тога добија се и бановинска трошарина и с обзиром на величину свих ових прихода требало би приступити ревизији трошаринске тарифе. Финансијска овлашћења, уз овај буџет, немају никаквога ослонца у Закону о општинама. Партија непредвиђених расхода износи 1,300.000.— динара и из ње по једној одредби финансијског овлашћења треба да се плаћа порез претседника, оба потпредседника и кметаправника, што значи да то нису непредвиђени расходи него предвиђени. Исто тако у овлашћењима се налази одредба да се по једној партији 200.000.—- ставља на слободно располагање претседнику. То овлашћење одбор не може дати. У питању закључења зајма налази да су радови на кредит много скупљи него радови за готов новац и да би се супротно мишљење Суда, могао закључити један велики зајам по повољнијим условима него што се мисли, и да се из њега врше радови а по могућству исплате и предузимачи који раде на кредит. С обзиром на то што је буџет и не реалан и што терети нису ревиди-