Општинске новине

Д-р Драгољуб Аранђеловић професор Университета и одборник Општине Београдске

Поуке из општинског буџета

Одбор општине града Београда усвојио је са незнатним изменама предлог буџета за 1930. годину. Какве нам поуке пружа овогодишњи буџет? У буџету су предвиђени укупно редовни и ванредни приходи са 372,318.753.— динара а укупно редовни и ванредни расходи са дин. 372,201.764. Прво и најглавније питање које се поставља јесте: може ли београдско грађанство од округло 230 хиљада становника поднети .један буџет од округло 372 милиона поред државних дажбина? Да су потребе Београда, који се има изградити у модеран град, велике, нико од општинских одборника није сумњао, и у главном се сложио и са општинским судом у томе да су за изградњу Београда предвиђене суме неопходно потребне. Питање је само може ли становништво поднети жртве које се од њега траже? Да је то могућно општински суд верује, јер је толики буџет поднео на одобрење одбору. У самом пак одбору нису се појављивале велике сумње у томе погледу. Одборник Д-р Недељковић сматрао је само за потребно, да нарочито нагласи да су становници Београда неадекватно оптерећени многим теретима само зато, што Београд прима на себе многобројне репрезентативне дужности престонице. Развијајући ову мисао даље г. Д-р Недељковић изречно вели: „Баш у погледу инвестиција и грађевина, о којима сад говоримо, то се најбоље види. Безброј својих грађевина Београдска општина изводи у пред-

ставништву Југославије, са финансиским оптерећењем које је далеко веће, но кад би се те грађевине изводиле без репрезентативних сврха за целу државу. У свима страним државама из давнпна се осетило да није право да грађанство престонице само собом подноси ово оптерећење ради репрезентације целокупне државе, па су стога престонице свугде у свету уживале нарочиту потпору државе у своме репрезентативном развитку. То би у толико било прече и оправданије у случају Београда, који је ратом разорен, опљачкан, десеткован, наједном морао да прими на себе не само терете обнове и наглог културног подизања, него и терете престоничке репрезентације. Подизање престонице мора, дакле, бити брига целога народа, целе државе. Иначе београдском становништву прете неиздрживи терети и — следствено — његово назадовање и расељавање. У колико правичност захтева државну потпору престонице, у толико се пре може тражити да држава нзвршује своје приватноправне обавезе према Београдској општини. Држава наиме држи многа општинска земљишта, и употребљује их у своје сврхе, не дајући београдској општини никакву накнаду за то. За употребу општинског земљпшта, које поједина Министарства држе, припада општини београдској, почев од 1919. до краја 1928., рачунајући ио 16.50 динара кирије од једног квадратног метра, сума од 251,377.805.—■ динара. Ову суму дугује држава београдској општини, и њеном неисплатом оптерећује финансије београдске општине. Место, дакле, да држава помаже престоницу, излази обрнуто и у великим размерама."