Општинске новине

Бранко Максимовић, архитек1'

Комунално-технички проблеми

НОВА ШКОЛА -- Савремена архитектура у школској реформи --

Реформа школе изишла је изван оквира стручиих часописа и конгреса. И код нас и на страни. Питање просветне реформе, у најширем значењу, добија све одређенији облик. Резултати, постигнути у новим школама нису више добре теорије, него су то факта, огромни успеси. Питање просветне реформе је у тако тесној вези са проблемом школских зграда, да та два проблема у ствари чине само један велики друштвени проблем: стварање нове школе, која пре свега хоће да се ослободи погрешног, неприродног и нерационалног старог система рада. Колико је год срећа што реформа наставног програма и система васпитања зависи само од добре воље и правилног схватања просветне управе, толико има незгоде, да не кажем несреће, у питању школских зграда. Док се реформа школског рада и програма може спровести и спроводи се без великих тешкоћа и без нарочитих припрема, јер зависи само од правилног схватања људи на школској управи, дотле се о питању школских зграда не може ни проговорити а да се не спомену и новчана средства из којих треба школе градити. У нашој јавности је указивано на велику оскудицу у школским зградама у Београду. Доказали су нам, цифрама, да су београдске основне школе препуне, да се по учионицама ради са много већим бројем ученика него што то педагогија и хигијена допуштају, па да се најзад морало приступити не само полудневној настави него чак дводневној и тро-

•дневној настави, где је дете свега двапут или трипут недељно у школи. То су исто доказали и за средње школе. Међутим, како се о средњим школама стара држава, то ћемо се овде задржати само на питању зграда за основне школе. Београдска општина почела је са градњом основних школа. Постоји чак и један програм школских зграда које се имају извести. Како се ту ради о једном првокласном социјално-културном питању за чије ће се решење инвестирати која десетина милиона, о зградама кроз које треба током идућих пет деценија да прође читав милион малих грађана Београда, —- то неће бити сувишно једно расматрање тога проблема са гледишта савремене архитектуре. Тешко је рећи које је зло веће: да ли оскудица у школским зградама, или постојање једног великог броја старих зграда ко.]е су преживеле свој век и које треба да начине место новим, здравијим и удобниЈим. Тешко је рећи стога што је постојање тих старих, каквих-таквих зграда (доскорашња Теразиска школа) било у ствари једна препрека подизању нових. Срамота је да је Теразиска школа живела и служила читавих 30 гсдина у двадесетом столећу као школа центра Београда! Основна настава добија, најзад, ону важност која јој припада. Она је обавезна за све друштвене слојеве и она ће за један велики део уједно бити и једина школа у живсгу. Модерна школа поставља као свој главни задатак да код деце постави здраву ду-