Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

= Страна 715

Најдуже на свету зидана културна грађевина јесте Париска Опера — зидана четрнаест година. Нека се наш „Скадар на Бојани" постиди од свог суседа —• једне молерске палате која је у његовом суседству никла за непуну годину дана. Али ових дана око њега се опег

Из улице Краљице Наталије

живо ради; све је готово, све је у реду. Недовршене су само степенице, и пролазници у шали говоре да су инжењери изгубили неки план . . . но ипак има прогреса! Очишћено је све около, повучене су стазе, направљене алеје и све је лепо. Створен је читав један парк! Лагано алн сигурно један нови Београд се рађа!... Али зато један други Београд умире!. . . Умире тихо и нечујно; ако не умире физичком смрћу, а он бар умире у сећању његове деце. Погледајте, ко би рекао да је у том кућерку угледао света један велики демократски краљ, велики Ослободилац и Победник. Ко би рекао да је по тој неравној турској калдрми дворишта први пут проходала једна краљевска нога. Велики Краљ Петар под тим

маленим нахереним кровом почео је да снује идеју за велики кров Југославије. Никада Он није заборатио тај мали црни кров. Навраћао је кад год је стигао. — „Да знате, господине, што смо се уплашили једном"... тако је отпочела причу једна стара госпођа, која у авлији станује већ чи-

тав век; а прича је текла овако: Некако баш пред рат била прослава у Доситејевом музеју и Он био на прослави. А после прославе пође Велики Краљ у двор али не узјаха на коња него пешице право у нашу авлију. Ми се устумарали па не знамо на коју ћемо страну, а Он благо говори: Не узнемиравајте се, хоћу само мало да се сетим детињства! Пришао је и дуго гледао ова два камена басамака незграпна и висока за дечије ножице и каже своме ађутанту: „Колико сам пута одрао колена на ова два камена". . . А та два камена басамака стоје још и данас. Стоје само зато што их суседство чува, брани, поштује и не може се помирити с идејом да једнога дана зидари индиферентно изнесу та два камена, да их разлупају и усаде у калдрму . .. *