Општинске новине

СКИЦЕ БЕОГРАДА:

Богосав Војиновић-Пеликан, сликар Београд који се рађа, и Београд који изумире...

Још један стари зуб ишчупан је из вилице Београда; пре недељу две дана на наше очи, порушена је још једна стара зграда на Теразијама. Она је просто вештачки извучена између двеју палата, које су је до сада закриљавале, а инжењери су у овоме случају били врло вешти хирурзи. Данас, сутра, ту ће већ нићи нова палата, а вилица Београда добиће нов позлаћени зуб! Кроз коју годину, ми већ нећемо више познати наше Теразије, а нове генерације ни слутити неће да су на тим Теразијама некада постојали: једна чесма, један турски хамам, широки кестенови, и трамвај кога су вукли коњи! А међутим те и такве Теразије биле су Ротонда наше слободе. На тим маленим Теразијама, пре рата, напојили су се ватреном речју националних митинга читави легиони наше омладине. Те малене Теразије са редовима ниских кестенова упутиле су у борбу и у свет многе своје гавроше, од којих су се многи, преживевши катаклизму светског рата вратили препорођени, да и сами препороде и улепшају тај плато Београда, преко кога дефилују обе половине вароши. Сад више нема дивљих кестенова! На њихово место одабране саднице болно пружају своје скресано грање у затвору гвоздених решетки. Нема више старе Теразијске чесме. Под старе дане она је морала да се уклони и да превали један тегобан пут: општински камиони пренели су је у Топчидер и поставили лепо у декор зеленила. Стављена је у пензију.

Нема више ни оног трошног турског хамама, на чијем се месту одавна подигла „Москва". Ишчезао је и „Здрављак" и „УжичкИ производ" и „Брза фотографија". На њиховом месту ничу палате!... Једну од тих теразијских палата подигле су све саме жене; у томе су предузећу жене биле све! Жена је тамо била и дактило и цртач; жена је тамо била и пројектант и архитекта и инжењер. Све саме даме удружиле се да подигну једну модерну грађевину и да на тај начин поставе темељ нашем феминизму, који опет ниче на Теразијама, на тим истим Теразијама где су се зачеле и никле толике наше националне идеје... * Ова је грађевина стари познаник Београда. Већ је читава прошлост како је ту била једна пуста пољана, преко које су унакрст ишле две стазе, као две диагонале у правоугаонику. Фамозна „Батал-џамија" поприште разбијених глава из праћке, и свратиште путујућих циркуса. Београдска циркусна арена од пре читавог столећа, на којој се Београђани први пут упознали с камилом, слоном, тигром и лафом! Тапшући френетично у арени циркуса „Бекетова", Београђани су на тој пољани први пут упознали бокс, дивећи се Абергу, Луриху и Мурзику. Сада свега тога нема! На тој пољани већ читавих двадесет година ниче ова грађевина, и ко зна када ће сасвим нићи?