Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

= Страна 713

према Цветном Тргу (сада III. Беогр. Гимназија); 12. Чесма на углу Војводе Миленка и Ресавске улице; 13. Чесма у Ресавској улици (отприлике где је плац Новинарског Удружења); 14. Чесма на углу Бирчанинове и Студеничке улице (где је сада кућа г. Настаса Петровића); 15. Чесма у улици Милоша Великог, преко пута кафане „Лепи Изглед". И овим нису све чесме старога Београда побројане, јер их има још, као на било, пример (једна или две) у фишегџиској чаршији, — сада улици Краља Александра. Сем побројаних јавних чесама било је слободно узимати воду и из чесама: 1. У дворишту конака Кнеза Михајила (где је сада Стари Двор); 2. У Симићевом дворишту (сада Руско Посланство) и 3. У Великој Касарни (отприлике где је садањи улаз у официрске станове). * Поред озе допуне исправљају се ове нетачности у опису старих чесама Београдских у чланку г. Нушића: 1. Стада Делиска чесма није била на месту које сада покрива палата Академије- Наука; но је ту била премештена. Првобитно је била на углу Николајевићеве баште, а то је раскрсница Кнез Михајлове и Вука Караџића улице. Кад су просечене — регулисане ове улице, чесма је дуго остала на сред рас-

крснице (осмоугаоне основе у нечистом бароку, са два точка у осовини Кнез Михајлове улице). Како је на том месту сметала саобраћају, порушена је и премештене само луке у оградни (мало преправљени) зид плаца Академије Наука у Караџићевој улици, до угла Кнез Михајлове; 2. Чукур чесма, јесте била у садањој Добрачиној улици; али не где се ова сече са Симином, већ са Јевремовом улицом; 3. Чесма на бив. Великој Пијаци саграђена је кад и садашњи водовод и на обелиску је био урезан натпис да је саграђена под владом Краља Александра I Обреновића. Да је ова чесма била раније ту не би турски војници из касарне на Великој Пијаци (сада жандармериска) ишли за воду чак на Чукур чесму, нити би се десио почетак историског догађаја на тој чесми! * Техничка Управа Општине Београдске (нарочито отсеци за Канализацију и Водовод), могла би прикупити много података о старим водоводима и њиховим правцима, јер радећи по свима улицама Београдским наилази се на многе остатке, по којима се могу одредити правци водовода, њихови профили, дубина "'постављања, материјал од кога су грађени и др. Г. Нушић држи да су била два водовода; међутим изгледа као да је било и више, што сведоче разни нивои блиских чесама н скоро пронађени стари водовод код Топовских шупа (Стевановића механе) и т. д.