Општинске новине

Страна 720 =

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ће се и Одбор тиме специјално бавити онда ми било да желимо или не, не можемо да избегнемо дискусију ове врсте која се сама од себе намеће. Па када смо већ на прагу дискусије о уређење периферије, ништа природније него да се посаветујемо о мерама које треба предузети ради измене техничког уређења у опште у смислу савремених принципа. Београд троши стотине милиона за подизање калдрме а нема довољно комуналних, социјалних, превредних и културних институција. Највеће суме трошимо за сада и дужи низ година на израду калдрме. Не можемо рећи да су те суме утрошене непродуктивно. У економском и социјалном смислу речи ипак је ова ствар продуктивна јер се врши асанација вароши и допрИноси побољшању здравља грађана, побољШању саобраћаја и напретку привреде Београда у опште, затим ствара безброј других могућности за културан живот грађана, олакшава обављање посла и промет улицама што без тога не би било могуће. Отуд и изградња улица има несумњиво економске циљеве. Али улица није непосредно продуктивна у смислу инвестираног капитала, који се тражи иначе од комуналних и других предузећа, т. ј. да свака инвестиција да и могућност да се дође до извесних прихода. За то што улица не даје директно приходе Општине, за то је веома тешко за Општину београдску да инвестира стотине милиона и милијарде за изграђивање београдских улица и да се све то изведе из њених редовних прихода. Ми смо се задужили за изградњу Београда те је све теже да се нађу велике суме како би се Београд изградио онако како је диктовано обзирима према Београду као престоници и потреби његове генералне техничке измене. Отуда је никла идеја, управо морала је нићи о непосредном учешћу сопственика за извођење радова ове врсте који су иначе неизбежни и у интересу целице и појединаца. Код нас су долазиле многе депутације и свакодневно долазе са молбама да заједнички дођемо до остварења овог задатка. И ово се може и сме сматрати као једна таква депутација. Ја мислим да се тако и схвати, као тежња вас самих да се споразумете са претставницима Суда, које мере треба предузети да би се Београд што пре изградио и калдрмисао. Ми смо у томе правцу чинили предлоге, али ми тако исто и добијамо стално сличне предлоге. Сугестија да се путем заједничке сарадње дође до калдрмисања Београда у главном потиче од депутација које су грађани слали нама у те сврхе. Кад смо питали поједине грађане из појединих крајева, да ли хоће да допринесу изградњи калдрме у њиховим крајевима, ми смо увек утврђивали њихову добру вољу тако да смо се онда са њима тако споразумевали. У једном случају они су дали радну снагу, а ми камен и остали материјал. Било је и других разних облика сарад-

ње између Општине и грађана. Тако су на једном месту грађани извршили калдрмисање улица а Општина је дала само ваљке за набијање. Има већи број улица које су на оваЈ начин постале. Такав рад одаје високу свест грађана јер је у суштини правилно схватање својих сопствених интереса као и општих. Ја мислим да на бази ове иницијативе треба даље радити, нарочито тамо где Општина није у могућности да дође до капитала да подигне улице. Ја мислим тако исто и верујем, као што и ви сами верујете, да Општина неће имати за дуги низ година пара да изгради периферију у обиму стварних ваших потреба, тако да и од великог програма неће бити ништа ако се не оствари јача сарадња грађана са Општином београдском, што би и морао бити циљ правилно схваћене самоуправе. У вези тих схватања, правилних и једино могућих у оквиру снага којима располажемо, поникла је идеја о наплаћивању тротоарских такса. То је један Закон о чијој пелисходости сада не можемо даље да дискутујемо. Закон је као такав примљен и по томе се врши наплата такса. Али има и других мера које такође чекају на своје решење, и о њима треба говорити смело, искрено и са истом доследношћу. Мислим на евентуалне обавезе сопственика у циљу изградње улица на бази поменуте сарадње и применом одређених система који би се унапред одредили. Несумњиво је да би крајеви удаљени од центра добијањем тротоара и нових улица, модерних или полумодерних, добили у сваком погледу. Пре свега ствара се могућност да један крај који је потпуно одцепљен од центра може с овим и иначе да комуницира. Ја мислим да сама разлика, с обзиром на учињене трошкове које чинимо на обућу и одело, код бољих тротоара богато надокнађује све трошкове који се чине на тротоаре. На другој страни везујући једно удаљено имање са центром ми му аутоматски увећавамо вредност. Замислите н. пр. Господарски друм, ако га вежемо са тротоарима и улицама са центром Београда несумњиво да ђе прираштај вредности имања у тој улици бити много већи, несразмерно већи од минималних трошкова који би се поднели ради израде тротоара и тих улица. То је важно за сопственика имања који би, услед необавештености о овим стварима страховао за своје имање и материјалне жртве које би поднео у мањим размерама. Ми смо добили последњи рат, а Београд је престоница велике и моћне Државе, тако да је у природи нашега града да рента на имања све више расте и она ће сваким даном расти. Ни један сопственик не треба да се плаши као да ће уређење Београда коме се тежи проузроковати пад цена имања. Београд има тенденцију да постане велеград, а у вези са тим несумњиво и тенденцију пораста вредности имања. Имамо најновији случај са имањима