Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 721

на Топчидерском брду чија се вредност цени сада на 200.— дин. по м% докле је пре израде дедињскога пута плаћано по 80—100.— дин. м\ То долази отуда што је Општина т. ј. целина инзестирала многе милионе динара за тај пут, дала канализацију и водовод и у опште изменом стања кроз друштвену целину омогућила скакање ренте, услед чега могућност и потреба да сопственик врати целини бар један део тих вредности да би опет добио нове. Додирујући ово питање, ја мислим да јасно додирујем суштину проблема ради кога смо се данас сакупили. Нећемо да говоримо утопистички, да измишљамо цифре и односе, него да говоримо конкретно језиком разумних људи који су се скупили да отклоне једну невољу. Стварно је, и ја то понављам, да ако би нама успело за руком да калдрмишемо периферију, да тамо подигнемо модерне улице, да израдимо модерне тротоаре и у опште уредимо све крајеве вароши, да би се та имања приближила центру, омогућио би се лак саобраћај са другим улицама а становање грађана било би куд и камо удобније поред читавог низа других привредних и културних добити. Прираштај вредности који резултира из тих промена поред свих осталих удобности за живот становника надмашили би дакле, оне незнатне издатке који би се учинили за калдрму. Ака се сутра буду чула нерасположења према радовима и инвестицијама изван грађевинског реона и у већим размерама, онда то налази објашњења и у сили факта што су огромни трошкови које Општина треба да чини на изградњу калдрме, тротоара, водовода и канализације у крајевима ван грађевинског реона. Није искључено да Та тежња преовлада и по сили околности што се радови отежавају због финансиских недаћа тако да се о ове могу разбити и најлепше намере т. ј. да Општински одбор прихвати правилнију гезу по којој би се и периферија увукла у област комуналног старања. Ради тога ми смо вас и позвали на претходно саветовање о овим проблемима и у те сврхе спремили смо преко наше Техничке дирекције и извесне статистичке податке о коштању и изради улица на овај начин. Да покажем на бази тих прорачуна како би изгледало ако би (остајемо У границама теориског посматрања ствари) сопственици имања примили на себе један део терета за изградњу улица у појединим крајевима вароши. (Овде г. Д-р Стојадиновић износи многе примере појединих већ израђених улица у разним крајевима са назначењем цена коловоза и тротоара — све према изведеним прорачунима Техничке дирекције). Ако би се узео систем улице као што је н. пр. Румунска, онда би имање које има дужину фронта 15 метара имало да плати за тротоар и улицу око 12.500.— динара. Систем калдрме који је примењен у Румунској улици показао се релативно добар. Ми смо већ го-

ворили са претставницима разних друштава у Београду нарочито с обзиром на економску кризу, која на први поглед искључује могућност оптерећења у износу ових сума нарочито ако би се исте плаћале одједаред. У вези тога одмах се поставља питање: како би било кад би се те суме отплаћивале у року од 10, 15 па и до 20 година. Тиме додирујемо друго важно питање. Ака би Општина закључила један дугорочан зајам на бази које би имали сопственици, с обзиром на терет који би пао на њих, онда би сопственик, који има да плати 12.000.—- динара, ако би рок обавезе текао 15 година, требао да плати годишње око 1.000 динара. Сад се поставља проблем ако би сопственици пристали на овакав начин рада и буде закључен један зајам са њиховим обавезама и могућношћу коју Општина даје да они то отплаћују у ратама у дужем року, онда би годишњи терет на сопственике био релативно мали и значи да би после 15 година отплатили целу суму. Општина прима на себе отплату зајма а сопственик добија у толико што одмах већ у првој години има непосредне користи, јер би улица иначе прашљива, рабатна и неуређена била одмах уређена а он би могао да комуницира са целом вароши. Несумњиво је да би та корист од израде улице, с обзиром на прираштај вредности имања услед модерне калдрме, била за 2—3 године много већа, него што износи целокупна сума коју би сопственик имао да плати за израду тих улица у једном дугом року. Ту ]е централно питање. Ми нисмо могли ништа предузимати у томе правцу и нећемо предузи мати ако сопственици не би изразили добру вољу, да се на овај начин реши проблем целокупне изградње нашег Београда. Ми смо мислили према прорачуну који даје Техничка дирекција, да би мале годишње отплате у року 10, 15 и 20 година престављале неосетан терет за сопственике, а да би сопственици имања имали толико користи у погледу прираштаја вредности имања да бл било многоструко надокнађене жртве које они имају да чине у току 15—20 година и у томе би био, рекох, централни проблем. Суд Општине београдске, то опет понављам, не би желео да ма шта предузима пре но што се изрази добра воља сопственика у истом смислу. Ми имамо жељу да се овај проблем схвати као један општи проблем. Ово није партијски или сталешки проблем, него проблем целокупног Београда, ако хоћете и национални проблем, јер како се Београд уређује по томе ће нас ценити и странци, а по томе ће ценити и целу нашу нацију. Ја лично мислим и верујем, а примићу ако ме неко у томе демантује, да би ова комбинација била добра, ако би Општина омогућила сопственицима отплату терета у року од више година, да терети не би били осетни, ни с обзиром на околност што сопственици добијају одмах увеличану вредност