Општинске новине

Страна 722

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

имања, чисте и уређене крајеве, а да не рачунамо већ за колико се мање квари одело и обућа и т. д. под тим срећнијим околностима живота. Ове цифре оптерећења нису у опште велике и у највећем делу улица београдских неће прећи преко 20.000.— до 30.000.— динара целокупног оптерећења за сопственике. На периферији, где су улице уже и где се не мора да примењује сасвим модерна калдрма него она која је добра за живот, рад и комуникацију у толико би трошкови били мањи, тако да се човек у истини пита да ли би то било осетно оптерећење за сопственика да га не би могао примити уз гаранције које Општина даје, како у погледу саме калдрме тако исто и самих отплата. На тај начин стварно престаје потреба за разликом у погледу грађевинског реона, а осим тога једном усвојени принцип исти би се могао проширити и на све остале стучајеве путем Закона који би се донео у те сврхе. Ради тога смо вас и позвали да се споразумемо и посаветујемо. У свима варошима постоји обавеза сопственика у погледу тротоара и израде једног дела коловоза. Кад сам био прошле године у Пруској и Саксонској мени је сам претставник Општине у Дрездену причао колико су све оптерећени грађани у улицама где треба да подижу своје домове. Те су обавезе несравњено веће од ових које се овде предлажу, при чему не смемо губити из вида и право које имају градске Општине на страни (као и код нас у појединим крајевима) да за себе узимају део увеличаних вредности. Ја мислим, то је моје уверење, да Општина неће моћи да нађе лако пара да изради центар и периферију Београда још за дуги низ година. Ми смо окуражени срећном околношћу да су саме депутације грађана биле код нас и изразиле жељу да сарађују и да се та сарадња показује као добра, а то нас је руководило да ову конференцију сазовемо и да изнесемо наше намере, молећи вас да и ви изнесете евентуално друге предлоге. Жеља је Суда да, пре свега вас чује и види ваше погледе на ствари. На тај начин могли би да калдрмишемо и најудаљеније крајеве Београда и без икаквих опасности. Хиљаде кућа добиће на тај начин увеличану вредност и удобности рада и живота што данас немају. Увеличана вредност у Београду, није оптерећена, док друге вароши то плаћају. Ми смо имали једну одредбу у Финансиском закону, али је та одредба престала важити. Сад се питамо да ли би с обзиром баш на ту околност што нисмо оптерећивали увеличану вредност у Београду, да ли би било добро да међусобном сарадњом дође до калдрмисања Београда у смислу који смо овде изложили. Ја бих молио да се дискусија о овоме питању креће начелно, као што сам и ја начелно изложио гледиште Суда. Ја вас молим да верујете да се руководимо намером да се Бео-

град што пре уреди. —• Општини београдској толико је наметнуто терета за експропријације, да је то већ постало неиздржљиво. Последњих дана дошла је и експропријација за савски мост, која износи много милиона са улицама. Експропријације иду на стотине милиона, а ми немамо ни једне паре у регулационом фонду који постоји само на папиру. Ми све то морамо да плаћамо ако хоћемо да варош буде модерно уређена. Ја понављам да нема вероватноће да ће Општина београдска икада доћи до средстава да би могла да уреди целу периферију, а применом упрошћене калдрме и сарадње наћи ће се читав низ могућности да се уреди цела периферија. Ако се руководимо истим тежњама ја мислим да ћемо доћи до споразума и зато бих вас молио да учините и сами предлоге са своје стране, да би знали да ли напори које имамо да изведемо у томе правцу наилазе на ваше одобравање или на ваше протесте, да би знали ради даљег управљања и нас самих и других меродавних фактора који такође воде у најјачој мери рачуна о потребама и тежњама грађана. Ја мислим да сама појава што се Општинска управа први пут обраћа на вас да чује ваше мишљење као претставника грађана, да је она таквог карактера да ћете је ви поздравити чак и на случај да не будемо дошли ни до каквих позитивних закључака. Верујем да последње неће наступити него да ће овај сјајан збор дати најбоље резултате. Поздрављајући вас све у име Општине ја очекујем од вас да ћете бити начелни у излагању и чинити све да се реше најправилније крупни проблеми нашег престоног града. Г. БОРИВОЈЕ ЂУРИЧИЋ, ДЕЛЕГАТ ДРУШТВА ДУМАВСКОГ КРАЈА — У име удружења за улепшавање и унапређење Дунавског краја, имам <да захвалим Суду Општине што нас је на овај спор-азум позвао. Захвални -смо тамо исто што видимо да је Суд пошао једним травцем, који ћемо можда критиковати, али који тражи начина да се и на периферији продужи рад, за који морамо да признамо да је био интензиван у колико се центра тиче. Случај који нам је објаснио Потпретседник г. Д-р МилО'Слав Стојадиновић, видима да је симпоматичан и да се у сваком случају и неизбежно морало поћи са неке незгодне финансиеке базе, кад се морало тражити толико зајмова, а нарочито кад смо чули за велике издатке за експролриације. У погледу самог предлога налазимо, да је принцип финансиског учествовања непосредно заинтересованих од велике практичне вредности за извршење јавних радова. Код нас на Дунаву има мало онога што се зове периферија, је.р је то крај највећим делом наеељен још онда1, кад су се на Терзијама давала земљишта ко је хтео и молико да огради, па еу после грађани Дунавског краја морали да сносе и терете за улепшавање тих земљишта на Теразијама. Тако је дошло до тога да ее због ширења Београда рента скорашњи.к