Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 723

њива и ливада полне на ону висину иа којој је данас. Ма како били захвални, становници Дупмвског краја морају казаги да су њихове најживље саобраћајнице, као улица Краља Петра и друге, још некалдрмисане. Али много би лакше било да су се грађ'анима наметнуле обавезе пре него што су дата одобрења за изградњу улица. Ако се примењују различити економски црописи са једне или друге стране лини.је, чиниће се тиме велика ееправда. Осећај правичности не треба да буде по^вређен тиме што ће сопственици једнога краја да сносе терет калдрмисања туђих улица, а да терет калдрмисања њиховог краја нема ко са њима да подели. С друге стране очевидно је да еопственици са периферије теже подносе оптерећења, него они у центру. Намеће се с тога питање како ће терете услед грађења улица на периферији да приме они сопственици, који су најсиромашиији, кад Општина није у >стању да то уради у истом р^оку, служећи се кредитом и својим и својих грађана. И кад се сматра с правом да је улепшавање Београда од првокласне важности, и сдруге ст.ране да калдрмисање није могуће извести из општих сретстава, већ да тај терет мора примити грађанство, онда се ту мора водити рачуна о принципу правичности, о принципу екоиомске могућности и о пропорционалном подношењу терета. Ако нема законске могућности да се овако изступи, онда се не треба надати да ће се моћи извести у целости предлог Суда, који би у великом бро.ју случајева био неизводљив. Г. РАД. ПОПС ДРАГИЋ, ПРЕТСЕДНИК ДРУШТВА ЗА УРЕЂЕЊЕ ЂУРЂЕВОГ И ТОПЧИДЕРСКОГ БРДА — Господо, Београдска Општина од вајкада води погрешну политику. У место да одмах образује делове периферије, поједина земљишта парцелише и улице прајектује и изгради, она дозвољава да поједини богаташи купују њиве и ливаде, ко>је парцелишу и кро.з које проводе такве улице које немају ни почетка ни краја, тако да Београдска Општина, као што и сам Претседник каже, има због тога врло велике трошкове око експроприације! Ја сам претставник друштва за уређење Ђурђев:ог Брда и Тоичидерског краја и молио бих г. Претседавајућег да погледа овај крај вароши, па ће се уверити да тамо има много таквих улица које немају проиаза и да због тога Општина сада ради на експроприацији неких имања, да би се ти пролази створили. Сматрам да је претходно требало направити слику тгредграђа које се имало изграђивати, па тек оида да дозволимо парцелацију имања. А то нпсу чиниле Општннске управе, већ је остављено да се предграђа .сама изграђују, што не би смело да буде. Предлог Општине за изградњу калдрме, на начин како је то предложио г. Потпретседник, т. ј. да та изградња има да падне на терет самих грађана власника имања, сматрам да је немогуће из рлзлога што за н .рикудао калдрмисање улица нема закон-.ких прописа -сем за изградњу тротоара коју имају да плате власници дотичних имања. Има много имућних

грађана који би пристали да плате калдрмисање улица, али може бити да има и многих, нарочито ако су сиромашни, да то не могу да плате или неће да плате. Због тога сматрам да без закона не може бити ни речи о иекаквом споразуму у том питању. Било је и таквих случајева да су се неки грађани споразумели да плаге израду тротоара и да су јед-.ш и новац за свој део положили, па да су ипак после то:га морали да плате и оне делове тротоара, за ко'је остали грађани дотичних улица нису хтели да плате или су обећали, али то нису никада учинили. Грађанн са периферије не траже неку нарочито фину калдрму, него такву да се само може улицама пролавити. Грађани нашег краја ишли су због тога многим нретседницима и молили., иа им нико ништа није учинио. Али има још много улица, за чије смо калдрмисање молили и про-шлу н ову Општинску управу, добили обећања и од г. Савчића и од ове Управе и опет на крају испало је да нема новаца. Сматрам да предлог г. Потпретседника не може да базира на доброј вољи грађа.на, већ ако би требало да се калдрмише на тај начин што ће сваки плаћати сво1ј део, онда то треба установити специјалним законом. Г, САВА ДУБЉЕВИЋ, ПРЕТСЕДНИК ДРУШТВА ЗА УРЕЂЕЊЕ КРАЈА КАРАЂОРЂЕВОГ СПОМЕНИКА - Господо, саслушали смо излага.ње г. Потпретседника Д-р Стојадиновића и ја ћу одмах Да кажем да је ово први случај за 30 година школе мога живо!а и рада, да нас је Суд Београдске Општкне као грађане позвао на заједничку сарадњу у комуналним питањима Београда (Пљескање). — Овај деликатан гест Београдске Општине морамо због тога од срца да поздравнмо. {Пљескање и гласови: Живели!) Господо, до данас су многа питања општинска решавана без нашег саслушања, знања и договора. Па кад је данашња Општинска управа дала могућности за овамо леп пријатељски договор, онда и ми тако исто треба пријатељски и лепо да изложимо сада наше муке и потребе, на које смо иначе толико пута преко наших делегација разним онштинским управама указивали. Ја сам претседник друштва за улепшавање и уређење Кара-Ђорђевог споменикха и на гоме послу сарађујем од 1907. г., а као претседник сам :зећ 15 гадииа. Наше је друштво веома активно 1 и безброј пута је досађивало општинским управама тако, да је благодарећи увиђавности за наш крај, а нарочито део „Неимар" доста урађено. Али сем тога има још много да се ради. Познато Вам је, Господо, како је ире 30 година био запаљен Чикаго 1 , као и то да обновљени Чикаго није подигнут из општинских сретстава. То блиставо дело света подигнрто је само сретствима приватних лица. На то треба да се угледамо и ми, па да се жртвујемо и једвогласно ,одазовемо> позиву и предлогу Општине не само да то отплаћу.јемо, него и да одједанпут све исплатимо. (Жагор. — Гласови: Не улице, непо тротоаре!) — Да, Господо тротоаре испред наших домова. А што се тиче коловоза, ки нисмо за то да их искључиво о своме трошку изградимо, иошто коловози служе општим циљевима, а ми смо и иначе оптерећени многим другим општинским и