Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 725

џегаове. (Пљескање). — Речено је да калдрма није рентабилна. Није рентабилна по нашем мишљењу због тога што је ва пример у Хаџи-Поповцу, који пастоји 35 година изввдена канализација', али није спроведена до кућа, те општина због тога већ две године губи ренту и ако је она њу коштала 5—6 милиона динара. Ако би се морао примити предлог општине — а ја лично тешко верујем да ће то моћи —- онда би то могло бити само тако да се оптерети цео Београд, пошто цео Београд ужива благодети уређења које општина даје. Издатци за перифериске крајеве и то за обичну мало солиднију калдрму, били бе незнатни према издатцима које је општина за центар учинила Предложио бих с тога да ми примимо један део терета, али да у томе терету учествују и други, који уживају исте благодети. Г. В. ЛАЗАРЕВИЋ — Пошодине Поторетседниче, и Гоеподо, сматрам да треба бити захвалан на писму које нам је упутио г . Д-р Мил. Стојадиновић, потпретседник. Али исто тако треба знати да ли је оно упућено ;само грађа. нима периферије, или и грађанима других крајева Београда. Јер као периферија може ее €матрати само оно од Топовских шу;па, Чубурски поток, Кланица, Пашино Брдо, Чукарица, Маринкова Бара и Душановац. Ова периферија у ствари нем-а никакву калдрму. Изузев улице Престолонаследника Петра, ми у Душановцу, Чубурском потоку и Пашином Брду, немамо никакву или имамо врло рђаву калдрму, из. рађену на брзу руку. Ми молимо да нам се за еада цаду само стазе, да нас не би ухватила зима, јер 76% наших ђака не могу зими у школу да иду. И ако сте и ви родитељи, ви треба еви ово да потврдите као тачно, а ми позивамо Господу претстванике Општине да дођу и да се о томе на лицу места увере. Ми ћемо дати обавезу да платимо, само за сада ми не тражимо аефалт, него обичну турску калдрму и то да ни у ком слугају не дочекамо идућу зиму без ње. Г. ЈАЋЕВИЋ: ПРЕТСТАВНИК ДРУШТВА ЧУКАРИЦЕ И ОКОЛИНЕ — У име друштва за уређење Чукарице и околине, хоћу да вам кажем неколико речи. Чукарица је пред. грађе Београда са од прилике 6.000 становника већином сиромашних. Она и.ма Само 3—4 улице калдрмисане из својих срететава. Она калдрма од Цареве Ћуприје до више виле Савковића кошта нас преко 200.000 динара. Увели смо и оеветлење које нас стаје пола милиона динара. Али онај плато горе мучи се и сада еукућ« воду у сакама. Мишљење је моје да овај терет који се предлаже треба сопственици да поднесу сразмерно вредности свога имања, јер није право да исти терет псдноси сопственик са плацем од 1.000 м 2 и кућом за лично етановање, као и еопственик са плацем и кућом која даје ренту од 30.000.— дин. '(Пљескање. — Гласови: Ви сте самостална општина!) — Али лошто смо сада припојеш* Београду, имамо права! да се надамо нечем бољем од ове Општине. Становнишгво Чукарице и Бановог Брда, драге воље прихваћа предлог Општине о кал-

дрмисању периферије и у томе циљу одржаће тамошње грађанство ковференцију. Г. ПРОКА ИЛИЋ: — Г.г. Вучковић и предговорници подвукли су главне чињенице. А из пиема Општине виде се намере Суда и његова жеља да са грађанима дође у склад у питању калдрмисања периферије. Жеља је свих нае да се изграде оне улице које треба изградити. Али је тежак проблем да се тај терет ставља грађанвма на леђа, па мв1 колико био дуг рок отплате. И пошто је у изграђивању Београда учествовала цела периферија, то је право да и оиа има иста права, кад већ има исте дужности у плаћању. Ова ствар, по моме мишљењу, не би требало много да ее дискутује, и ако би било згодио да се изнесу све муке и паггње периферије, као што је ва пр. нарочити случај са Пашиног Брда и Душановца, где деца мс-рају да иду боса у школу. То је грех, али таквих случајева има мвото'. Сматрам да би гра. ђани периферије могли дати обавезу на зајам, ако би ее тражио за изградњу периферије с тим да се Општина постара да се тај терет пропише у закону и да га плаћа цео Београд сразмерно. Најбоље би било да ка подизању Београда, као престонице сарађуја и учествује цела држава, јер терет у томе случају ке би био већи од 2%. Г. ЈОВАН ЗДРАВКОВИЋ — Ако запитате еве нас, који смо већивом делегати других људи које ово питање интерееује, да ли смо вољни да се извршују р.адови које сте ви пројектовали за извршење, добићете одговор да хоће. Исто тако ако питате да ли смо вољни да поднееемо и материјалне жртве око тога уређења, добићете одговор који више или мање глаеи да хоћемо, али то све само уз једно „али", које значи ово: Све општине до данас радиле еу на своју руку, саме, и никада вису питале грађане како да се ради и како да се то исплаћује. Сад, међутим, кад Општи. ва нема новаца за радове, ми смо позвани да будемо конзултовани .о радовима који треба да се изводе на периферији. Ту долази до оне поеловице „где је тавко, ту се и кида". Кад ее говори о грађењу центра, појављује ее осећа'ј неправичноети, не антагонизма, да у тим теретима учеетвује и периферија, чија су имања сразмерно мале вредности, и мање од оне у центру. Тај оеећау неправичвости може да буде тако јак да нееумњиво поремети оенове које је Олштиаа овде изиела. Као хитну потребу по.менули сте овде канали. зацију и изградњу улвца и тротоара*. Код питања канализације нисте апеловали на грађаве, већ ва против могу да ковстатујем да сте прећутно учинили изјаву да ћете канализацију изводити у својој режији и из својих сретстава, Ако је тачво, ова ја поздрављам такву изјаву. С друге страие користим прилику да вам као претстваник једног краја, кажем, да се ми грађани у чуду питамо да ни у једној општини поеле рата није било викога да уреди питање изношења ђубрета и взмета на савремевији начин, него што се то дана^с у Београду ради. А та-