Општинске новине

Страна 726

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ко се. свакако ни у Турској не ради. Нећу д,а вређам Турску државу, али верујем да је то питање тамо сав^еменије решено. В.аљда је највећи скандал који се може констатовати, тај, што се из Београда на данашњи начин износе разне фекалије. Апелујем на вас и целу општинеку управу да то питање одмах и из својих средстава на неки други бољи начин реши. Читао сам у огласима паланака из унутрашњости, како се за изношење варошког ђубрета траже кола од дебелог цинка. Само у Београду то се врши у најгорим бурадима, што представља огромну заразу. Што се тиче калдрме и питања учешћ.а грађана у изграђивању, ја сам констатовао да се то питање појавило у моменту код опнгтина није била у могућности да то сама уради из својих средстава. Грађани су вољни да приме извесан терет на себе, ако их за то питате, али она неправда, која нас буни, састоји се у овоме. Нико нема против економских и социјалних одредаба закона да се за калдрмисање улица и тротоара плаћа прогЈзесивна пореза сразмерна вредности дотичних имања. Рачун г. Потпретседника није по принципу протресије. Казао је г. Потпретседник да ће отплата дугорочна на једно имање са 15 м. лица бити око 10.000 дин. Међутим, ако по. зади тога плаца има још много квадратних метара површине, онда није право да то имање плаћа само 10.000.— дин., већ треба да плати више. Због тога, водећи рачуна да се грађани не иреоптерећују и држећи се правичног протресивног оптерећења, могао бих у своје име рећи, да би се тај план могао спровести на начин који сам поменуо 1 , т.ј. према вредности дотичних имања, не обзирући се пред чијом се кућом улица гради, исто тако у центру, као и на периферији. Г. ЂОРЂЕ СТОЈАНОВИЋ У ИМЕ ГРАЂАНА БУЛБУЛДЕРА —• Као претставник друштва за улепшавање Булбулдера, ја1 не могу овом приликом да говорим потпуно пуноправно у н.ме мога краја, него ћемо ми после ове конференције одржати седницу нашег друштва и донети потребне закључке. Моје је личнв мишљење да се нико, ко правилно мисли, не може да бунн против уређења центра. Центар треба и мора да се уреди, је.р је он свих нас, целе наше државе. Питање је само пута и начина да се још догради омо>, што до сада није урађено. У овом питању сматрамо да и од центра треба тражити онолико исто колико се од нас са периферије тражи за изградњу перифериских улица, јер је један наш уважени стручњак казао да и најбоље и најсолидније израђене калдрме за 15 година пропадају, што значи да бисмо ми тај дуг на 16 година отплатили и одмах за исти објекат у други упали. Интерес је баш и самог центра да се уреди периферија, у којој је данас блато и прашина и због тога легло заразе. Епидемија одатле полази. Предлажем зато да се претходно наплате тротоари и калдрма од оних који већ то имају, па да се с тим новцем, уз припомоћ других кредита настави рад даље ка периферији. ПРЕТСТАВНИК ДРУШТВА ВОЖДОВАЦ —- Као делегат друштва за уређење Вождовца, могу да поздравим лепу идеју Гоеподе из Општинског Суда. Али уједно одмах морам рећи да је та идеја тешко изводљива, у колико се тиче нас са периферије, за које се каже да нисмо у грађевивском реону. Ту скоро ударен је још један нов намет на крајњу сиротињу нашега краја, ситне заватлије и тр. говце. Због тога! се ни ја сам не бих смео обавезати на плаћање тих трошкова, а камо ли људи који су направили мале кућице, само ради крова над главом. Има кућица од 10—16.000.-— дин. од најгорег материјала, па кад би се њихови оопственици још оптеретили са по 10.000.— дин. трошкова за калдрмисање, шта би од њих било! Доцка-н је дошла та идеја да грађани улице изграђују. Слажем се дакле са г.г. предговорницима, Вучковићем и осталим, и молио бих г. Потпретседника да код Суда, буде тумач наше молбе, да се у будуће води рачуна и стави до знања богаташима на Вождовцу, да претходно калдрмишу улице, поставе канализацију, осветљење и водовод, па тек онда да своје плацеве парцелишу и сиротињи продају. ПРЕТСЕДНИК ДРУШТВА „ПЕТАР МРКОЊИЋ" — Као делегат друштва „Петар Мркоњић" захваљујем ва лепој идеји и иницијативи општинској. Чули смо доста говорника и сви су готово казали једно исто. На жалост, ствар са предграђем Петар Мркоњић стоји сасвим друкчије, пошто је ово наусиромашније предграђе, створено 1925. г., под врло тешким нриликама и са сиромашеим светом, који ради у Београду, а чак тамо станује. Држим да не. ма више од десеторице међу нама који знају где се то предграђе налази. Његове су тешкоће велике, прво зато што се оно налази на тромеђи трију атара: Београдског, Кумодрашког и Мало-Мокролушког, те је тиме то предграђе подељено на три општине. Али је само Београдска општина изишла у сусрет и то још онда кад нисмо били у Београдском атару. Друга је тешкоћа у томе, што су сопствени. ци имања на. Душановцу гледали да приликом парцелације улице буду што мањих површина, због чега сада имамо улице широке само 6 метара, тако рећи стазе. Трећа је тешкоћа што имамо тротоара у дужини само 600 м., а калдрме у опште немамо. ПОТПРЕТСЕДНИК Г. Др. СТОЈАДИНОВИЋ — Можете с правом претпоставити да Господа не само знају, него и да искрево саучествују у вашој невољи. Са тих разлога нарочито с обзиром на опширност дискусије, ја вас молим да излагање сведете па конкретне предлоге. Г. КАРА-МАРКОВИЋ —• Господо, треба да се зна како ћемо ми да извршимо одлуку ако би сви на то пристали. Јер ако ја приставем, ве мора исто да буде и за онога са леве и десне стране од мене. Зато је важно да се ствари уреде законом. Г. ДУШАН ЈУРМОВИЋ, ЗА СПОРТ КЛУБ — Ов10 калдрмисање треба да се изврши из истих срестава, којима је извршено калдрмисање центра, у