Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 727

толико пре, што периферија даје 70—80% општинских терета, а центар је од увек био фаворит. Не желим да вређам, али су општинске управе криве што се Београд овако шири и што се насељавао како је ко хтео, тако, да сада треба милиони за његово уређење. Београд се мора уредити не само ради на1с Београђана, већ и као наша престоница, ради целе наше државе. Општивски суд очекује помоћ од својих грађана. А прва помоћ коју смо ми дужни да му дамо јвсте морална помоћ. Пошто су потребе велике, а срества мала, мора се на крају крајева ка. зати да морамо примити на себе намете, да мојрамо Београд уредити. Тај намет мора тако да се спроведе кроз закон, да обавезе буду једнаке и процентуелио распоређене сразмерно уређењу дотичних крајева и наших имања. Желео бих да напоменем да ова гаранција односно оптерећење не сме бити краткорочно, већ би се могло дозволити једино на дуги рок отплате. Г. ЛЕКИЋ, ПРЕТСТАВНИК ЧУКАРИЦЕ — И ја еам дошао са члановима управе нашега друштва да узмем учешћа у дискусији ,по овом пи. тању и да са своје стране помогнем колико је могуће да се дође до солуције и једног начина који би ми грађани могли да примимо. Као и остали, морам и ја одмах да кажем стање нашег краја. Чука.рица је веома сир.омашно предграђе насељено највише сиромашним сталежом. Куће су т-амо обичне у вредности до 30.000 дин., па би ово оптерећење ново, за калдрму, износило готово половину вредности тих имања. А то је немогуће. Наше је стање тешко и због тог.а што ми висмо могли много да урадимо ни кад смо били засебна општина, и кад смо матервјално боље стојали. То је отуда што нам је Београд. ска Општина, због преких потреба, стварала немогућвост да наш крај очистимо од блата, јер нам је стално због тих потрсба раскопавала поједине крајеве. Господо, ми треба да утврдимо план. Постоји мишљење да се напусти изградња улица и да се остане само код изградње тротоара. А питање изградње улица није данас баш толико вентилирано да ми можемо дати детаљнија објашњења нашим члановима и грађанима. И ми смо мишљења да ту изградњу т.реба извршити на пропорционалан начин оптерећења и то не по величини имања, него по величини вредности имања. А пошто се стало на гледиште да у томе треба да учествује и центар, што би било најправичније, онда он треба да поднесе и највећи део терета, па редом до крајње периферије, која би била оптерећена са минимумом. Тражи да се ствар одлучи правичво. ПОТПРЕТСЕДНИК Г. Д-р СТОЈАДИНОВИЋ — Слободан сам отоменути вас да није циљ ове конференције да ми утврђујемо детаље нити да се надгласавамо. Дискусија је вечерас била веома озбиљна и свестрава а било је, као што видите, доста додирних тачака. Само је немогуће вршити прегласавање. Овде треба да се чују мишљења појединих претставника а остало ће се учинити на меродавним местима у духу -ваших жеља и потреба.

Г. ЧЕДОМИР МАРКОВИЋ, ПРЕТСТАВНИК ДРУШТВА П. МРКОЊИЋ — Поздрављамо леп гест Општинског Суда, у толико више, што се Суд интересује и за нас малишане који тек сада потпадамо под Београд. Молим да се надлежни заинтересују да и наших неколико улица уђу у грађевински реон, како бисмо заиста осетили Да смо и ми потпали под Београд. Наше је удружење, удружење Петра Мркоњића. Што се тиче опорезивања, оматрамо да би га требало вршити по скалама. Не би било право да ми са имањима, чија вредност износи 30.—• дин. по м 2 , плаћамо исто онолико, колико и сонственици имања у Васивој улици. То, поред најбоље воље, ја не могу да платим Периферији не треба дати за сада модерну калдрму кал је она не може да плати. Она је задовољна и са оним камењем које се баца, односно које се сада не баца, јер ми је речено да је предузимач дужан да то камење купи. То је први случај да сам чуо да се ништа не баца. Општина има камење, моје може да послужи, на пр. оно код „Гргеча", па бих молио да нам се то камење да за калдрму, која нас на тај начин неће много »оштати. ПОТПРЕТСЕДНИК Г. Д-р СТОЈАДИНОВИЋ —• О томе ја бих Вас молио да учините представку Суду па ће Вам се тамо изићи у сусрет. На овој конференцији не треба да улазимо и у та питања за ко:је је општивски Суд надлежан. Г. ДУШАН ЂОРЋЕВИЋ, УПРАВНИК ШКОЛЕ НА ДУШАНОВЦУ —• Пред нама је експозе Ошптинског суда, у коме у главном и скоро до детаља разрађена идеја и теориски, а чини ми се довољно и технички, о калдрмисињу периферије. Мени је тај експозе у толико милији што у њему видим отвореност, и ако хоћете још и категоричност. Г. Потпретседник објаснио је поједине пасусе и говорио је отворено, јасно и искрево, да у случају да се евентуално овакав предлог «е би код нас примио, да калдрмисање периферије не би могло да се оствари још за дуги низ година. Због тога ми са периферије морамо промислити, да ли ћемо калдрму добити што пре па макар и скуггље, или доцније а јевтиније. По моме мишљењу, као сопственик имања и управитеља школе, која броји 1009 ученика, друштво кога ја претстављам — Душановац — безусловно мора да прими ове услове. Наши грађани подигли су школу, али су се наша деца давила у блату и било је случајева свакидашњих да су наставници долазили боси и преносили ђаке. Ја сам онда дошао на идеју и позвао родитељско веће и казао да ћемо изгубити децу ако не направимо тротоаре. За један сат пало је преко 6.000 дин., па смо с тим новцем направили 220 м. продаза. У толико је лакше то постићи, кад је рок од 16 или 20 година, и држим да овај предлог није страшва ствар. Она шопода која су говорила против предлога, мора да имаЈу нечег тврдог под ногама, кад очекују асфалтску калдрму на пр. за Небојшину улицу, док ми из блата не можемо очекивати ништа друго, до са-мо тврде подлоге. (Пљескање).