Општинске новине

Страна 732

^ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

га вођу, сви се виђенији људи у Шумадији искупише на договор у селу Орашцу (прве половине фебруара 1804. год.). Ту решише, да се дигну на устанак и за вођу народног, за врховнога вожда, изабраше Кара-Ђорђа из Тополе, који је као ранији фрајкорац, трговац и вођа чете ратника противу Пазван Огла био познат свему Пашалуку. А поред тога, он је био прихватио тајно спремање устанка са неким спахијама противу дахија и тиме се истакао међу првима у овоме послу. Одмах после избора, Кара-Ђорђе посла гласнике знатнијим људима са порукама: да дижу народ на оружје, да жене и децу склоне у „збегове", да друмове затварају, да ханове турске пале и да Турке бију и терају. Тако се устанак огласи на све стране у Београдском Пашалуку. У народу је владала велика узрујаност због сече кнезова и других виђенијих људи те устанак радо прихвате и ван Шумадије. Уз Кара-Ђорђа су се одликовали у Шумадији (област између Мораве и Колубаре) Јанко Катић, Сима Марковић, Милан Обреновић, Васа Чарапић, Ђуша Вулићевић, који подигоше београдску, рудничку и грочанску нахију. А Младен Миловановић, трговац из села Ботуње (недалеко од Крагујевца), као богат човек, много допринесе ширењу устанка у Лепеници и Гружи. Колубару подиже Јаков Ненадовић, брат убијеног Алексе, и Алексин син Матеја, а шабачку нахију до Дрине поп Лука Лазаревић. Браничево (подунавље до планине Мироча и Дели Јована) подигоше Миленко Стојковић и Петар Добрњац. Овај последњи са Стеваном Синђелићем побуни и област око реке Ресаве. Срби устаници су имали велике помоћи и услуге од своје браће преко Саве и Дунава, који су их снабдевали оружјем, муницијом и другим потребама. А из „Војне Крајине" многи су тајно од аустријских власти прелазили и ступали у српске устанике као добровољци, и прости војници и официри. Срби прво очистише од Турака Јасеницу, затим Рудник и Ваљево. Дахије се почеше спремати на отпор. Дахија Фочић Мехмедага затражи помоћи од Пазван Огла. Дахија Кучук Алија беше се упутио Крагујевцу али

оде Јагодини, у сусрет помоћи. Баш у то време стиже у Јагодину, послат од Пазван Огла, Гушанац Алија са 1600 одабраних крџалија. Кучук Алија и Гушанац Алија су се ту састали. И док се Кучук Алија с војском утврђивао у Јагодини Гушанац је с крџалијама наставио пут и стигао је у Београд у помоћ дахијама. Кучук Алија није добро ни довршио утврђивање шанчева, а појави се КараЂорђе са устаницима и заметну борбу. После дуже борбе устаници су победили Турке и Кучук Алија је једва успео да са нешто војске побегне у Београд. Устанци у Колубари и Тамнави су напредовали. По заузећу Ваљева (марта 1804. год.) напали су Шабац и опсели га. Један део вароши су спалили и дахијске присталице су се повукле у град (тврђаву). Ту, при опсади Шапца устаници су употребили први топ. То .је била једна црквена прангија коју је новосадски владика Јовановић дао да се преправи и кришом послао са муницијом и једним тобџијом. Старешине устанка су пак објавили, да им је тај топ послао сам цар и да ће ускоро стићи и други топови као и војници. Ти су гласови јако охрабрили устанике. Опсада Шапца је напредовала. Гранате из топа, којима се пуцало на Шабац, и ако су биле мале, палиле су турске куће у самој тврђави. Уплашени Турци су затражили помоћи од зворничког паше и он им је њу обећао. Стога Јаков Ненадовић оде с војском према Дрини да их дочека и задржи а нареди да се опсада Шапца појача. По прелазу преко Дрине, Турци наиђоше на војску Јакова Ненадовића и заметну се бој (28. априла). Борба је трајала цео дан. Србима је нестало муниције и Турци су их победили. Међу осталима овде погибоше дотле гласовите хајдучке харамбаше браћа Недићи. Јаков Ненадовић је се. са нешто војске повукао ка Шапцу. Али за време ове борбе код манастира Чокешине, Срби устаници су присилили Турке у тврђави у Шапцу на предају. Командант Шапца са својим јаничарима је по том отпутовао за Београд а Шабац је предат султановим Турцима али је у граду остао и српски одред војске ради одржавања реда. Турци, становници града, су се обвезали, да неће излазити у села и да ће варош држати отворену за трговину са околним селима. ;иће се)