Општинске новине

Страна 748

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

од Општине Београдске, са толико исто разтога би он могао то тражити и за улице у Котежу „Неимару", што „Неимар" нити тражи нити може тражити, јер зна да је улица опште добро и да за опште добро није дужан нико плаћати ништа па, дакле, ни Општина Београдска као правно лице. Али, ово исто вреди и за .парк. VIII. Међутим, не може се рећи да и „Неимар" уступајући атару града Београда парк то чини бше саиза. 1) У приватно-правном погледу, „Неимар" је парцелисањем и продајом своје имаовине, што је могао, као што смо видели, постићи само на основу одобрења Општине Београдске, успео да ту имаовину распрода далеко изнад цене по којој је био прибавио ту имовину. Општина је одобрила парцелисање и с обзиром на парк који је фигурисао у плану парцелације: за тај парк се је „Неимар" богато наградио распродајом плацева, које распродаје не би било да Општина није одобрила парцелацију, а она је не би одобрила била да у плану „Неимара" није између осталога, било означенога земљишта за парк, јер не може један тако велики део града као што је Котеж „Неимар" бити без и једног парка. Отпао би, дакле, евентуални приговор „Неимара" да он, предвиђајући парк граду Београду, предаје нешто без против вредности, бте саиза. 2) Не може бити давања, престације (БеЈз1:ип§) тамо где се врши једна законска обавеза. По Генералном Плану Града Београда оно земљиште где је парк, уступљени од „Неимара", не може да се перцилише, због тога стручна Комисија Београдске Општине није ни допустила „Неимару" парцелацију тога земљишта (ми смо напред видели да је „Неимар" тражио од Општине било парцелацију било откуп тога дела његове имовине), и када је „Неимар", саобразно томе плану који има снагу Закона, одредио речени парк (равнодушно је овде што је то „Неимар" урадио пре утврђивања Генералнога Плана Града Београда), он је само извршио једну своју законску обавезу и ту не може бити говора о плаћању недугованога и о сопсИсИо тс1ећШ (§ 902. Грађ. Зак.). С друге стране, „Неимар" се не може бранити тиме да није знао да код свачијих ствари (где долазе и градски паркови) нема правнога подмета (сопственика), због чега не може тражити за уступање парка ни од кога никакву накнаду, па ни од Општине Града Београда, јер незнање Закона никога не извињава (§ 14. Грађ. Зак.). Најзад, „Неимар" није овлашћен тражити од Београдске Општине као правнога лица никакву накнаду овде ни по том основу што би спорно земљиште могло, евентуално, доцније бити оглашено за нечије добро. Јер, најпре, то је нешто неизвесно да ли ће то бити уопште а, л ако би било, не у чије власништво би исто земљиште дошло

може се сада знати ни рећи да би тај неко била баш Општина Београдска као правно лице а не Држава или које друго самоуправно тело хао такво. Затим, а то је овде релевантно, у садашњим односима својим са „Неимаром", Општина Београдска, пошто, као правно лице, не стиче својину на земљишту о коме је реч, није дужна по Закону ово платити „Неимару". Та чињеница да „Неимар" још има тапију од спорнога земљишта (парка) у својим рукама ништа не смета да је он, одређујући исто земљиште за парк, престао бити власник од њега по §-у 195. Грађ. Зак. Пренос тапије се врши тамо где својина прелази са једног власника на другога (а то је у случају нечијих добара: § 196. Грађ. Зак.), али, када једно приватно добро постаје свачије, ту, разуме се, не може бити речи о преносу тапије, пошто, као што смо казали, код свачијих добара нема власника (субјекта права својине). Према томе, у овом случају, самом својом изјавом воље (исто као и код с1егеНсИо непокретнога добра) власник престаје бити власник и без икаквога преноса тапије (ова нема на кога да се пренесе): све што има да се уради то је да се у баштинским књигама парк уведе као свачије добро, по §-у 195. Грађ. Зак. (Да прибележимо, у вези са овим, да се, у Аустриском Праву, свачија добра не уводе управо у баштинску књигу, СгипЉисћ, него га етет ђезопсЈегеп УеггеЈсћшз с!ез „бЈТепШсћеб Си(:е5": Бг. М. V. бШћепгаисћ, ор. ск., Вс1. I., 5. 356. И не само да је „Неимар", својом изјавом у претставци Општини Биоградској од 12. маја 1921. год., престао бити сопственик земљишта одређенога за парк, него је он, у исти мах, чим је Општина, као јавно-правни надзорник свачијих ствари у своме атару, прихватила ту изјаву, престао бити и држалац тога земљишта. Из овога излази да, ако би „Неимар" покушао да ту државину поврати или би чак у ову поново ушао, Општина Града Београда била би овлашћена, на основу горе речене своје дужности надзора, да, помоћу полициске власти, томе стане на пут односно одузме државину „Неимару". (То би од стране Општине биле тужбе. сличне тужбама, интердиктима, за заштиту државине, у случају сметања или одузимања државине: т1егсНкЈ:ит геИпепсЈае уе! гесирегапс1ае ро5беззшшз, ВебигзШпт&з — ипс! Ве511:2еп{5е1:гип§ к1а§е, Аустриског Грађ. Зак. § § 344., 345. и 346., и § § 201. и 208. Српскога Грађ. Зак.). Шта више, и свако лице, на основу § 195. Грађ. Зак., ако, можда, не би имало право на државинску тужбу, могло би тужити у том случају „Неимар" за накнаду штете, ако би ове било. В. Бг. А. ЕћгепгхуеЈ^, ор. сИ., В<± I. 2., 5. 9.). IX. Равнодушна је по исто питање и то што је Општина Града Београда потврдила