Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 747

први то отпочео, могао би се тај чин сматрати као заузеће и тада гез пиШиз постаје власништво заузимача, § 196. Грађ. Зак. у вези са §-ом 228. истога Законика) док се другима свако и сви служе, тако да свачије ствари држе средину између ствари ничијих и нечијих. Исто тако, и свачије ствари из области једне Општине припадају територији (атару) те Општине, у њеним односима са другим општинама, али оне нису својина општине као правне личности (§ 36. Грађ. Зак.). VII. .По нашем мишљењу, дакле, улице, тргови, паркови, скверови у једном граду нису својина градске општине као правне особе него само улазе у састав територије исте општине, те ствари су, као и свачија добра која чине саставни део државне територије, без правнога подмета. Отуда, када је „Неимар" означени део свога имања одредио за парк, он је, тиме, само осталим свачијим добрима у атару Општине Града Београда додао још једно свачије добро, парковима београдским придружио још један парк, а никако није, на тај начин, увећао имаовину Београдске Општине као правнога (моралнога) лица: као што, н. пр., Калемегдански Парк није власништво Општине града Београда као правне особе (он је само део територије те Општине), исто тако Општина Београдска није, у том својству сопственик ни парка о коме је овде спор. Када би било друкчије, Општина Београдска би могла, као правни субјекат, н. пр. хипотековати Калемегдан или улице и тргове Београда, што је, разуме се, искључиво: то су ствари ех1га соттегсшш, изван саобраћаја (изузимајући ону употребу свију и свакога из §-а 195. Грађ. Зак.); хипотека води евентуално отуђењу, чега овде не би могло бити, јер се право својине купца на јавној продаји не би могло сложити са правом употребе које сви и свако има на парковима, трговима улицама. Нити би Општина Београдска могла забранити појединцима употребу градских улица, паркова и тргова односно наплаћивати од њих што за улаз у њих и њихову употребу у опште, јер би то било противно праву свију. и свакога да се слободно и несметано служе тим добрима. Таксе које Општина наплаћује, н. пр., за право продавања животних намирница на трговима то су јавни намети на које је Општина, као власт, овлашћена законима из области Јавнога Права; никако не долази то као манифестовање права својине Општине као правне личности на трговима. Отуда је противно особини свачије ствари по §-у 195. Грађ. Зак. оно овлашћење које Београдска Општина по каткад даје приватним Удружењима да могу, н. пр. приликом какве свечаности или концерта, наплаћивати извесну суму новаца од публике за улаз у Калемегдан: то нити је јавно-правни намет, јер се он не

* допушта у корист појединаца, нити, пак, з&' купна цена (§ 677. Грађ. Зак.), пошто Општина града Београда није сопственик Кале* мегданскога Парка: Калемегдан је свију и свакога (у смислу § 195. Грађ. Зак.). Тек онда када се једно свачије добро, на начин како то предвиђају земаљски закони, преобрати у приватно добро (државно, општинско, добро које појединца: § 196. Грађ. Зак.), може власник вршити на њему атрибуте које садржи у себи право својине (§§ 211. и 216. Грађ. Зак.). Закључак је из свега овога тај да Општина града Београда као правна личност нема никакву Правну (законску) обавезу да „Неимар" плати ма какву суму новаца или да му да ма какву ствар или да за њега што учини или не учини по том основу што је „Неимар" одредио један део свога имања за градски парк: никаква саиза ту не постоји за једну такву обавезу правнога лица: Општина Београдска. Како Општина Београдска може плаћати цену за једно добро које не постаје њено (мада постаје део територије њене): подмет (субјекат): Општина Београдска не би добила против вредност (Се^епкЈбћт^) за суму коју од ње потражује „Неимар". То би било једно плаћање §те саиза, и Општина Београдска, када би то и платила, имала би право, по §-у 902. Грађ. Зак. на повраћај, тужбом сопсћсИо тдеђШ (осим ако се не би утврдило да је Општина, исплаћујући дотичну суму, хтела да учини поклон „Неимару" § 561. Грађ. Зак.). А као јавна власт, Општина Београдска не може, такође, бити ни у каквој приватно-правној обавези према „Неимару": власт, била она државна или делегирана (аутономна, самоуправна) стоји изнад појединаца: она нити је под њима нити поред њих. Као власт, Општина има да се стара о одржавању улица, тргова, паркова и скверова( као што се држава стара о издржавању и чистоти свачијих ствари које чине саставни део државне територије, не спадајући ни у једну Општину, али те трошкове она подмирује из јавних намета (у Београду из трошаринских доходака и разних такса): као правно лице, Општина није дужна да приходе од своје имаовине употребљује на одржавање и чистоту свачијих ствари у општинском атару, те приходе Општина има да троши на хумане сврхе. Ни једно лице, било оно физичко или правно, није дужно намењивати приходе са својих добара на потребе јавне службе, па то исто вреди и за Општину града Београда као правно лице; још мање би она, као таква, била дужна да купује паркове који, по својој правној природи као свачије ствари, служе не само становницима Београда него и становницима целе државе рачунајући ту и странце. Са колико разлога би могао „Неимар" да тражи куповну цену за парк