Општинске новине

Страна 746

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

надлежности Општинскога Суда чл. 97. Срп. Зак. о Општинама од 5. јуна 1903. год., са Изменама и Допунама од 22. децембра исте год., и т. д.), још мање, пак, једна стручна општинска Комисија. Према томе, остаје да, до сада, Општина Града Београда, као правно лице, није, преко надлежнога свога органа и на начин како је то предвиђено Законом о Општинама признала право „Неимара" на парк нити се је обавезала да парк од „Неимара" било откупи било замени неким другим својим непокретним имањем. Другим речима, и поред горњих изјава и предлога Суда Општинскога и стручне Комисије општинске, Општина Града Београда, у својству правне личности (§ § 36., 206. и 931. Грађ. Зак., Зак. о Општинама, н. пр., чл. 97. ал. 1.), може повести и водити спор са „Неимаром". VI. Земљиште које је „Неимар", у горе реченом своме плану, наменио за парк није сада својина тога Друштва. Оно је то било али није више од онога момента када је „Неимар", својом претставком од 12. маја 1921., умолио Општину Града Београда за парцелисање свога имања, обавезујући се, у тој претставци, једновремено, између осталога, и на то да ће један део свога имања оставити за парк и када је Општина прихватила ову понуду „Неимара". Тим двостраним правним послом, који не долази нарочито ни у једну од оних категорија двостраних правних послова (уговора) које предвиђа и нормира Грађ. Законик, у Главама XVIIЈ а XXIX (§ § 561. а 799.), другога дела свога него се пре има сматрати као један безимени уговор (соп1га1 тотте) земљиште ,одређено и понуђено од стране „Неимара" за парк и од Општине у исту сврху примљено (§ 531. Грађ. Зак.), изишло је из власништва „Неимара" и постало оно и онакво добро које Грађ. Законик, у § 195. назива свачије добро. Ту се, на име, вели (између осталога): „Ствари које сви употребити могу, и нико никога искључити од њих не може, зову се свачије, као друмови, путови, реке, обале река" (одредба узета из §-а 287. Аустр. Зак., изворника нашега Грађ. Законика: „Јепе -— реч је о стварима, Засћеп — сНе шпеп — т. ј. а11еп Мћ^Нес1егп с!ез 81аа1:еб — г.ип 2ит Сећгаисће Уегз^аИе! шегсЈеп, а1б БапЈз^газзеп, 81гбте, РШббе, 5еећа1еп ипс! Мегези?ег, ће1ббеп ет а11§ететез ос!ег оИепШсћез СиГ'). Побрајање свачијих добара у §-у 195. није лимитативно него само примера ради (ехегпрћ саиза), тако да се као свачије добро има рачунати у опште свако добро које стоји на употреби свима и свакоме, као што су улице, тргови (пијаце), скверови у градовима (варошима). Коме припадају свачија добра т. ј. ко је од њих власник? Питање је врло спорно у теорији а и поједина Законодавства га не решавају подједнако (Бг. В. МаШабз,

Еећгђисћ сЈеа Виг§егНсћеп КесМеб, 7 АиНа^е, Вегћп, 1914., б. 75, Бг. Е. 2Ие1тапп, АИ&етеГ пег ТеП с1ез В.С.В. б. 86, Ог. О. С1егке, Беи1сћез РпуаЈхесћ*, В. А. I, Е. 102, 1\[о1е 82, 110, Ог. О. Мауег, 1>еи1еће& Уета11ип&згесћ(, В<4 II Е. 35, 1Ј у 1В1 190. В. Ц. А. СоНп е! Н. Сар11ап1, Соигз е!ешеп1аЈге <3е Огоћ С 1 у П Ггапса13, 1. I, IV есЗ., Каг1з, 1923: »Оп пе реи! тете сНге ^ие Г Е1а1 еп зоИ ргорпе!а1ге«. . . . р. 706). На име, да ли је, н. пр., држава сопственик државних друмова односно општина сопственик путова или улица у градовима, својина која би се, од добара која припадају држави и општини као правним особама (§§ 19, 195. т Ппе, 196. 1п Нпе Грађ. Зак.), разликовала у томе што би била оптерећена, у корист свију и свакога, правом употребе (изиз-а), дакле једном општом личном службеношћу из §§-а З71.а. (и 372. Грађ. Зак.) тако да би, у баштинским књигама, свачија добра имала бити уведена на име државе односно Општине под теретом права употребе свију и свакога (Аустриски Грађан. Законик усваја, изгледа, ово последње схватање (в. његове §§-е 286, 287, 288, 290 и Ог А. Ећгеп2\уе1§-, буз!ете (Јез оз^еггејсћјзсћеп аП&ететеп Ргјуа1гесћ1з, Егз1ег Вапс1: 2шеће На111е: Оаз басћепгесћ!, \^1еп 1923., б.С. а 9., Бг М. V. 31ићепгаисћ, Соттеп1аг гит озЈеггеЈсМзсћеп а11§ететеп ћиг§:егНсћеп Сезе1гћисћ, В<± I, 8 Аи11а§е, Ш1еп 1902, 355 ип<4 356.) Наш Грађ. Законик у опште не расправља ово питање, и зато је оно код нас врло спорно (в. А. Ђорђевић, Систем Приватнога (Грађанскога) Права Краљевине Србије, прва књига: Општи део: прва половина, у Београду 1893, стр. 309, Д-р Л. Марковић, Грађанско Право, прва књига, 2-го издање, Београд 1927, стр. 180 а 183). Што је сигурно го је да свачија добра (она су непокретне ствари) чине део државне територије и да, са гледишта Међународнога Јавнога Права, она припадају држави у којој се налазе: то, дакле, нису ничија добра да би могла бити предмет заузећа (окупације) у Међународном Јавном Праву. Али, односно Унутрашњег Права (Бгоћ т1егпе) једне државе, није апсолутно нужно тражити правну конструкцију по којој би та добра припадала држави као правној особи, пошто, и иначе, у држави може да буде добара, па и непокретних, која не припадају никоме а то су ничија добра (гез пиШиз, §. 195. Грађ. Зак.). Тако н. пр., ако неко напусти своје непокретно добро (гез <4егеНс1а) у намери да више не буде сопственик од њега (§§ 228. и 230. Грађ. Зак.), то добро чини и даље део државне територије и ако оно, док је у том правном стању (т. ј. у стању ничије ствари) не припада држави као правном лицу (док га држава не би прва заузела: § 228. Грађ. Зак.). Разлика је сва између ничијих добара и добара свачијих у томе што прва нико не употребљује (ако би ко