Општинске новине

Страна 688

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

У име града Париза, који је од увек денио и поштовао ове две велике идеје, дозволите ми да Вам искрено и топло честитам на тако сретно нађеном подстрекачу и да Вам кажем колико нам је необично пријатно што смо се у овом гостопримљивом Општинском дому успели да сретнемо са претставницима

остало је у предању како је неки предузимач, који је радио на нашој старој румунској катедрали, чинио све могуће да је сазида. Али и поред његовпх свих напорних покушаја није могао да успе све што би за дан подигао, обноћ се рушило. Најзад би приморан да употреби и последње срество,

Претседништво и Одбор општине Београда са претставницима Париза, Прага, Букурешта и наших бановинских градова

двеју других пријатељских престоница: Прага и Букурешта, као и многим другим преставницима Југословенских градова, а у исто време и да у овом истом Дому нађем мога уваженог колегу г. Морино-а, који је претседник општине једне велике француске вароши у Северној Африци. Захваљујући Вам од свег срца на Вашем пријатељском пријему,. који нас је дубоко дирнуо, и који ћемо сачувати у најдражој успомени, што Вас молим да нам поверујете, ја Вас поздрављам Господине Претседниче, исто као и Ваше уважене колеге из Суда Општине Београдске. —■ Београд, срце народа Југословенског, престоница која је задобила венац славе и мучеништва, носи данас у своме грбу Крст Легије Части, који је тако храбро заслужила. Из свега срца шаљем жарке жеље за процват Вашег града и за славу и величину Ваше домовине. Нека би Београд и Париз, сестре по храбрости и принетим жртвама, остале за увек искреним сестрама, које ће вечита и дубока љубав увек спајати. ГОВОР Г. ДОБРЕСКУ, ПРЕТСЕДНИКА ОПШТИНЕ ГРАДА БУКУРЕШТА Претседник Букурешке Општине г. Д-р Добреску, који је затим добио реч, у једном лепом говору отпоздравио је Београду: — По једној старој легенди румунској

веома болно, које га је скупо коштало, а то је: да зазида своју жену у темељ цркве, и ако ју је волео свом душом. И тако успе да сагради цркву, једицо жртвом свог срца и своје љубави. Ви имате исто тако једну легенду, сличну овој нашој, а то је о младој Гојковици, мајци краља Вукашина, коју је жртвовао њен муж Гојко, како би се саградио град Скадар на Бојани. Ова жалосна легенда слична је човечанству, које од постанка друштва и света стара се свим силама да сагради на једном солидном темељу једну заједницу, која би почивала на свеопштем миру, желећи на тај начин да осигура срећу људи и генерација. Покушано је да се ово изгради силом, затим вером, па онда науком, и најзад политичксм економијом. Али све што би један човек, једна класа, генерација или народ сазидали једног дана, сутра дан би то већ било порушено другим човеком или следећом генерацијом. То је зато, што за социјалну нзградњу човечанства, као што је било потребно нредузимачу из легенде југословенске и румунске да жртвом свога срца и дубоких осећања сагради чврст темељ грађевини, тако је и з.а остварење социјалних идеала потре&ан сав жар срца људског! Потребно је хумаиизирати снагу, веру, иауку, као и политичку економију, јер би иначе катедрала цивилизације