Општинске новине

Проф. Д -р Стојан Павловић, пуб .тициста

Исхрана Београда у прошлој 1929. год. Критиики погледи на иашу стварну исхрану --

II. У прошломе чланку смо изнели колика је оила просечна годишња и дневна потрошња на становника у месу, масти, оиоама, поврћу, јајима, млеку, кајмаку и бутеру, пиринчу, шећеру, зејтину, воћу, јужном всћу, грожђу, вину, пиву и ракији, а 5ез хлеба, и то за године: 1924, 1925, 1926, 1927, 1928 и 1929. Овога пута ћемо приказати размер те потрошње, али без алкохола, а са хлебом. Она је била оволика — рачунајући просечно по 300 грама хлеба на сзаку главу и на сваки дан —• у истим годинама како је напред речено: 1324.4, 1227.1, 1307.4, 1280.1, 1206.0, 1312.9. У последњој години урачуната је л потрошња сира и кашкаваља, што у оним ранијим није чињено. Тако, кад се узме, и ако се то усвоји, да .је просечна дневна потрошња бољег пшеничног хлеба по 300 грама на сваког становника довољна, без обзира на запосленост или незапосленост, узраст и старост, болест и изнемоглост, сиромаштину или изобиље, онда добијамо напред речене бројеве грама као мерило укупне просечне дневне потрошње хране без пића, које се и не може убраЈати у храну. По рачуну Д-р Батута, потребно је за одрасла и запослена мушкарца на осредњем раду 1850 грама дневне, али пробране и рационално комбиноване исхранљиве хране. Ако упоредимо ово са разликама које постоје код потреба исхране различитога узраста: деца, жене, људи, онда ћемо моћи добити о томе преставу сазнавањем размере за потребом беланчевине, као свагдашњег главног г-схранљивог квалитета за људски организам. По Д-р Батуту стоји та потреба глобално овако: деца (просечног узраста) као 50, жене као 90, људи као 100. То значи да је вероватна сразмера у неопходним, али и пробраним количинама дневне хране оваква: мушки 1850; жене 1665; деца 925 грама, или просечно 1480 грама слободно рачунајући.

То доказује чињеницу о постојању нашег исхранбеног дефицита свакога дана и према наведеним годинама, по 156, 523, 173, 200, 274 и 168 грама. Било би логично претпостављати: да се хлебац троши више у колико се мање има меса и масти — ми немамо овде никаквих података — али би у том случају и слаба квалитативна вредност његових биљних боланчевина значила један очигледан доказ о неправилној и у науци никада непрепоручљивој системи којом би се Београђани хранили. По једноме израчунавању код нас требао би сортимент дневних животних намирница (хране) бити просечно 1874 грама. Тако се наш формални исхранбени мидлмум креће и без тога у дефициту од 156 до 274 грама, и различито према годинама потрошње. У прошлој години тај је дефицит био: 168 грама. Међутим, строго узевши све су ове количине само релативнога значаја, јер оцена животних намирница, као исхранбених потреба, подлежи једној квалитативној критгци, због чега саме количине имају подређен знача.ј. Наука о исхрани човека — физиологија — истражује квалитете које у себи садржи храна, и открива, притом, оне супстанце и коефицијенте који исхрањују људски организам на целисходан и рационалан начин. Азот, беланчевина, масти, угљени хидрати, витамини и калорије су за науку термини којима се зову кромпири, хлебац, месо, сир, млеко, спанаћ и т. д. У разним артиклима, сортама, групама и врстама, и у њиховим, опет, различитим производним квалитетима, налазе се у неједнаким мерама све побројане и друге хранљиве количине и садржине. Тако, да кад два човека поједу подједнаку количину животних намирница; они ипак нису унели у своје организме и једнаке количине хранљивих материја. Може два килограма животних намирница бити мање корисно за исхрану организ-