Општинске новине

Сграна 992

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ма него једна половина кнлограма неких других животних намирница, комбинованих од других хранљивијих врста. Због свега тога морају се имати на уму ове научне методе када се хоће да процењује исхрана човека или његовога колектива. Ту несмеју бити меродавне само грубе количине апроксимативнога утрошка, или само количине трошаринскога увоза. По научној методи Д-р Кестнера и Д-р Книпинга, коју је код нас пре три године популарисао и обрадио г. Д-р С. Иванић, у својој одличној књизи: „Исхрана човека", израчунавање исхранљивих количина у храни утрошеној код нас за прошлу календарску годину дало је следеће резултате. Нажалост, и поред употребе ове методе није нам било могуће постићи једно прецизно и стварно израчунавање онога што смо себи поставили овде за циљ, јер нам то није допуштао сами састав ове трошаринске статистике којом сада располажемо. Наиме, трошарински стати- • стика бележи све количине по групама и по сродности врста, а нама би за ову циљ требале строго одвојене количине свакога артикла за себе. Ово због тога што је анализом доказано да сваки артикал има у себи различите садржине исхрањивих квалитета и квантитета. Тако је лубеница, која изобилује водом, и вишња, која је богата угљеним хидратима у једној истој групи са орасима, који су пребогати са машћу, и, са бадемима у коме је велики проценат беланчевине. Такав је случај и код варива, које има знатних процената беланчевине, а које је сврстано у једну"групу са поврћем које не само да нема беланчевине — само трагови од ње — него нема ни масти, а једва нешто више угљених хидрата. Тиквице, например, имају 70 грама угљених хидрата у једноме килограму, парадајз само 40, а краставци 10, па ипак смо их морали заједно обрачунавати са просечним процентом, ма да им незнамо размеру заступљену у општој количини од 34 милиона килограма. Да би смо се приближили фактичком стању ствари, поделили смо ову велику групу на двоје: на вариво и на поврће у равним половинама, мада, строго узевши, незнамо колико је то исправно чињеницама. Даље, непознати су размери фактичких количина појединих врста код риба, од којих су неке само врло масне а неке, опет, врло посне, док неке треће имају леп проценат беланчевине. Код кајмака и бутера је исти случај; код киселих и масних сирева такође, па код теста, резанаца, макарона, гриза, гершле и сличног; код осушеног воћа, где такође има знатних садржајних разлика; код грожђа за јело и непознатог му тала који је отишао на производњу вина, већ је све то и заједно са кљуком прошло кроз прорачунавање као воће за јело. Најгори је недостатак за правилно израчунавање био код меса и ње-

гових прерађевина, где су у већини случајева биле познате само бруто мере и у живоме стању, због чега се не може ни поуздано знати право стање меснатих количина и размер код разних врсти меса. Међутим, и овде су заступљене врло велике квалитативне разлике. Например, говеђина може садржати масти као 1 : 12 разлике; овчетина као 1 : 7, а свињетина као 1 : 5 од сто, што све скупа мења њихов однос калоричних вредности. Још горе од тога: морали смо заједно израчунавати мршаву говеђину са најмаснијим кобасицама, између којих је разлика 40 : 320 масноће, а 210 : 140 беланчевине. Код свињетине, овчетине, јаретине, прасетине и пернате живине — чије су квалитативне разлике огромне, — морало је се борити и са живим брутом, који, можда, није могао бити правилно ни обрачунат. Тако је међу ситном стоком, тешком до 15 кгр. по комаду, остала неелиминисана и непозната количина мале ждребади, која би реално морала испасти из сваке комбинације потрошње. Одбитци од брута код живе стоке и одбитци код риба на чишћење, код воћа, поврћа и варива, обрачунавати су по методи Д-р С. Иванића. Код воћа је произвољно, разуме се, само са добром намером, зарачунато од свеукупне количине 10 од сто у орахе и лешнике, мада је то, вероватно, много. Код јаја, којих при употреби има доста и неупотребљивих, зарачунавато је све без разлике, а код млека, које се често пута још и на шпархету прогруша, такође је све зарачунавато. Ни велики и несумњиви проценти кварења и трулења воћа и поврћа нису се одбијали, изузимајући 10% код ораха и лешника за љуску. Исто тако нису чињени никакви одбитци на количине оних појединих врста које апсорбује сама индустрија и занати. №. Са свима овим напоменама и уз једну слободну претпоставку; да ништа од свих отрошарињених годишњих количина није ни пропало ни одстрањено, већ да је све отишло у конзум Београђана, добили би се следећи калорични резултати: Беланчевине, као најважније супстанце за исхрану човека, чија је биолошка вредност високо изнад свих осталих, добивено је апроксимативно 6,910.39-5 килограма из 110,859.365 кгр. свих животних намирница, у које је ушло и 24 милиона кгр. бољега пшеничког хлеба, чија је количина калкулисана са по 300 грама дневно на свакога становника у Београду без обзира на узраст, старост, болест, немаштину или изобиље . . . По Д-р Батуту потребно је просечно годишње на једног становника уопште по 34.597 килограма беланчевине, или, по 94.7 грама дневно.