Општинске новине

Владислав Миленковић, новинар

За привредно подизање Београда

Последњих година са стране привредних кругова у Београду све се чешће чују жалбе на високе општинске терете. Напомиње се, да увећање општинских терета кочи привредни развитак Београда и не допушта да се Београд привредно снажи. Тражи се смањење општинских дажбина и стварање повољнијих услова за привредно и социјално унапређење престонице. Ови гласови нарочито су се чули од када је Општина почела систематски да ради на уређењу града. Све су били чешћи уколико је, пак, Општина била принуђена да у повећању разних дажбина потражи увећање својих прихода за покриће знатно увећаних расхода. У циљу повећања прихода донета је и најновија општинска, трошарина за коју је претседник изјавио, да у погледу привредног напредовања Београда није дала повољне резултате. Шта више, утицала је негативно. Са увођењем нове трошарине и глас привредника противу високих дажбина постао је енергичнији. Данашња општинска управа, увиђајући и сама претераност оптерећења и схватајући потребу да привредном развитку Београда створи што повољније и издашније услове, приступила је проучавању питања смањења најважнијих трошаринских ставова. Овај акт општинске управе свакако је за похвалу, али објективност налаже признање, да се питању финансијских извора наше Општине мора посветити пуна пажња, јер оно постепено све више избија у први ред. У вези с тим ми ћемо учинити неколико напомена. После светског рата као да је свима великим градовима овладала амбиција да се што брже испну до највеће моћи, да своје уређење подигну на највиши степен. И, нема сумње,

велики број европских градова напредовао је као никада до тада. Општине тих градова проширавале су своју делатност, путем зајмова и позајмица изналазиле финансијска сретства за предузимање сваковрсних радова на најширим основама итд. Овај нагли напредак изазивао је зебњу извесних, а нарочито политичких кругова, који су почели да указују на тешкоће, које ће неминовно морати да наступе. Противу овакве комуналне политике, која је хтела за неколико година да створи оно зашто су потребне деценије, најодлучније су се речи чуле у енглеском парламенту. Последице њене, пак, осетио је велики број градова и у Европи и у другим континентима. Финансијска криза комуналних јединица у највише случајева дошла је са те стране. Због непромишљеног задуживања у циљу предузимања већих радова, једна Општина у Немачкој пала је под стечај. У свима овим случајевима имамо непромишљену политику задуживања. Комуналне финансије нису вођене тако, да се првенствено води рачуна о јачању властитих извора прихода што је за здраве финансије основни услов. Веровало се у највише случајева да ће се ти приходи јачати сами од себе и на тај начин омогућити редовно отплаћивање дугова и камата. Међутим, било је обратно. У највише случајева извори прихода не само што се нису увећавали, већ су, услед све већег оптерећења, почели да слабе. Београд не спада у ред тих градова. Његова амбиција да се изгради како то доликује престоном граду, морала је чекати дуже времена па да се тек почне постепено да задовољава. Али је, ипак, Београд много напредовао. За непуне три године интензивним оп-