Општинске новине

ОПШТИпСКЕ НОВИМК

итрана 1 јУ /

штинским радовима — скоро у свима областима комуиалиог старања — потпуно је измењена физиономија Београда. Ако би смо хтели да са овим техничко-културним напретком сравнимо и привредни напредак Београда сигурно би утврдили постојање несразмере. Први је био знатно већи од другог. Напротив, са извесних страна се напомиње да је привредни развитак Београда последњих година у опадању. И доиста, има извесних симптома који говоре у прилог овог тврђења, То се може констатовати, пре свега по опадању увозне трговине Београда. Такође у погледу извоза, Београд, и ако зато има врло погодних услова, није успео да постане јачи извозни центар. У индустрији последњих година не бележи се ни једно знатније предузеће. Напротив, неколико већих индустријских предузећа отишло је из Београда. Грађевинска делатност је последњих година, такође у опадању. А и занати слабије ради. Па када тако стоји са привредним гранама од чије активности зависи и степен народног благостања Београда, онда се опадање морало тим више приметити код привредне гране, која је функција народног благостања т. ј. трговине. Обим послова у трговини, обзиром на застој у оним првим привредним гранама, мора се сузити и прилагодити новим околностима. Али овом привредном назадавању не треба тражити разлог искључиво у великим општинским и другим теретима. Има ту и других разлога. Привредна класа Београда, пре свега, требала би да покаже већу умешност и активност. Банкарски капитал раштркан у шесдесет и неколико новчаних завода малих и најмањих димензија, требао би да се концентрише и да уђе у привредну радиност непосредно, а не да своју функцију своди на кредитирање малих новчаних завода у унутрашњости и тиме ствара један од услова за зеленашки кредит. Не може се спорити да Београд нема услова да постане важан извознички центар. Али то треба да створи приватна иницијатива привредника. Кад се та иницијатива појави, Општина је ту да просуди њену општу корисност и олакша јој постизање циља и т. д. Ово привредно ненапредовање Београда значи, да се извори прихода, који леже у привредној основици града, нису увећавали сразмерно потребама за извршење комуналних радова. Отуда се морало задуживати и трошкове

данашње изградње Београда, која се врши убрзаним темпом, преваљивати делом на доцниЈе генерације, коЈима се у наслеђе предаје уређен и изграђен град са једином бригом одржавања и умереног подизања. Па и поред тако великих радова, који се предузимају скоро у свакоме крају — како у центру тако и на најдаљој периферији — потребе Београда, као великог градског насеља, тек су делом задовољене. Скоро на свима пољима комуналне делатности Општина стоји пред великим и крупним задацима, чије извршење захтева још већа финансијска средства. Ове потребе се никако не могу смањивати. Напротив, оне ће бивати све веће и многобројније. И не претерујемо сигурно када кажемо, да ће још читави низ година постојати разлика између стварних потреба престонице — у грађевинском, хигијенском, социјалном, културном и привредном погледу —■ и могућности њиховог задовољења. Та разлика биваће у толико мања у колико се брже и систематскије буде вршило финансијско јачање т.ј. јачање извора општинских прихода. То је питање, које заслужује да му се посвети пуна и озбиљна пажња. Финансијски проблем наше Општине у тесној је вези са привредним подизањем и унапређењем града. Са јачањем привредне основе следоваће и увећавање прихода. Ако се жели привредни напредак увећавање прихода ни у ком случају не сме се вршити без обзира на привредну моћ града. Та моћ треба да буде сталним мерилом могућности да се приход у извесној грани повећа или да се извесна привредна грана јаче оптерети. Исто тако треба водити рачуна још о једној чињеници. На име, да би се дало замаха некој привредној грани у прво време треба је минимално, или ни мало оптеретити. Доцнији приходи, који буду пристизали када се ова грана развије, премашиће осетно приходе, који гу се евентуално раније могли остварити. Моментално мањи приход доцније се надокна• ђује знатно увећаним. Уопште, финансијско оптерећење привредне радиности захтева велику обазривост. Ради своје моћи — привредне и финансијске — Општина је дужна да у својој финансијској политици полази вазда не са гледишта моменталних потреба, већ са гледишта могућности највишег приноса, ако не у садашњости, а оно у будућности. Зато