Општинске новине

Проф. А. Станојевић Камен београдске калдрме

Шира публика, извесно, једва и да наслувује тешкоће, с којима се често боре градови, који заводе модерно патосање својих улица, Људи пролазе свакога дана варошким улицама, махом и не обраћајући пажњу на материјал, којим су оне патосане, као ни на начин, како је тај материјал на своје место постављен. Међутим и једно и друго, као и много штошта друго, што се односи на патосање градских улица и грађење саобраћајних линија уопшге, махом су врло значајни, често и врло компликовани проблеми техничке науке и чине предмет врло мучних студија за оне, који се, у даном тренутку, о томе старају. Колико се и колико обзира, претходних проучавања, рачуна и т. д. има извршити пре него се донесе дефинитивна одлука о конструкцији патоса једне великоградске улице! Велика је при том тешкоћа, што често о многим питањима, која тада искрсавају, постоје и у самој техничкој науци, код стручњака, разлике у мишљењу. Нарочито се то односи на практичност појединих начина, на питање о природи материјала, на облик и димензије оних елемената, који за ту сврху служе, па и на многе друге појединости овога предмета, тако да све то не мало компликује овај проблем.... Београд већ има данас знатне површине своје гериторије патосане модерном калдрмом. Поред дрвета, асфалта и асфалтних продуката, који чине знатан део материјала, употребљеног за модерно патосање улица у нашој вароши, претежни део материјала за ту сврху чини ипак и још непрестано — - камен. Камен је Београд употребљавао за овај циљ од вајкада. Без сумње с обзиром на теренске прилике Београда, на његову конфигурацију и на саобраћајне прилике наше вароши уопште, камен и мора, данас па и у будућности, стално имати претежан значај за цело ово питање. То су, уосталом, канда већ увидели и сви фактори, који ову ствар пресуђују, и тај факат добија своју важноСт данас у све већој мери.... Дабогме да је Београд још и сувише далеко од тога да су му све улице патосане не-

ком калдрмом. Још мање је он патосан модерном калдрмом и материјалом, који се за то одомаћио у последње 2—3 године. По подацима, до којих смо могли доћи у београдској општинској Техничкој Дирекцији, за београдску модерну калдрму употребљено је од 1927. године до данас више или мање обрађеног, фасонираног камена на 4700 вагона;*) асфалтирано је око 90.000 квадратних метара уличне површине, а од ранијих општинских управа наслеђено, изграђено и делимично обнОвљено око 30.000 квадратних метара дрвене калдрме. Обичним, ломљеним каменом у тротоарима и коловозу покривена је површина од 900.000 квадратних метара, а целокупна површина београдских улица износи на 4,000.000 квадратних метара Међутим, ни само ово питање о камену није тако просто. У комплексу питања о патосању варошких улица, питања о врсти, приооди и обради каменог материјала, који се има за овај циљ употребити, без сумње стоје на првом месту. Какав ће се камен употребити? Какав ће му бити облик и обрада? Какве димензије елемената у калдрми? Како ће се постављати и на каквој подлози? И како ће се уопште учинити погодним и издржљивим за модеран улични саобраћај? А сврх свега како ће се с обзиром на све ове, па и друге, погодбе доћи до економски и финансијски најповољнијих прилика за овај рад? Ето, та се питања намећу већ и сама собом, чим се приступи изграђивању патоса у једној варошкој улици. А она нису нимало ни проста ни лака. За само питање о ближој природи и вредности камена без сумње су поред питања о врсти камена особито драгоцени, чак и неизоставни подаци о његовом понашању према притиску, о величини лизања или абања при дејству саобраћајних средстава, о понашању према атмосферилијама, о специфичкој тежини и т. д. За оцену ових, а и других података камен се данас подвргава читавом низу стручних, техничких експеримената, који у последњој линији допуњују његов ка-

*) У овоме на 1644 вапона из Чешке.